Krenulo je, krenulo
Jutros, oko 6:25, ja ustadoh. Kao i svako drugo jutro, stadoh na vagu. Kao i svako drugo jutro, očekivah tanku crticu svog kompasa vidjeti oko 88 kg. I tad se nešto dogodilo, da sam odmah raširila svoje pospane oči. 85!!! Ne, nije 85, nego 86 ali kad sam ja tako dugo navikla gledati tu crtu mnogo više desno. Pogledam opet, je, to je to. Yesss! Krenulo je, krenulo.
Koji je recept. Pa jučer sam bila kao ptica trkačica. Bio je voćni dan, osim toga bila sam u kupovini u Billi, pa tako nisam uzela najdraže slane štapiće sa kikirikijem (one iz Srbije što je na njima nacrtan dabar ili neka takva zubata životinja), nisam uzela majonezu, nisam uzela grickalice,... uzela sam jogurta za današnji Dan bjelančevina, uzela sam multivitaminskih sokova, za jučerašnji Voćni dan.
Bila sam sa malim kod doktora, pa sam onda išla raditi na svojoj kući, pa sam sadila bašču, 60 struka paradajza, puno dovučenih kanti vode,....ako nekoga zanimaju detalji (što sumnjam) dam mu broj od svoje mame pa neka si popričaju što smo sve sadili. Ona je bila majstor, a ja šegrt koji vuče, i vuče i vuče vodu. Dobra vježba za ruke i noge. Donijela mama nekih kolača, i kad sam ja na to izvukla jabuku iz ruksaka, nije me pilala, jer kuži da ne smijem sve zeznuti sa jednom mađaricom, pa ih je sklonila.
Onda sam došla doma (ovdje) spremila se i otišla na jedne babinje, došla doma oko devet, dok sam bebu presvukla, izmjerila temperaturu, igrala se, uspavala, onda udovoljavala hirovima starijeg sina, odgledala Seinfelda, bilo je već kasno, a meni je zadnja stvar na pameti bila hrana. Popila sam dvije čaše onog finog Vindijinog "đusa" i to je to. Spavati, spavati, spavati,....
tako
Idemo dalje, moram obući traperice koje sam si kupila kad sam ostala trudna i koje sam nosila do petog mjeseca trudnoće. Oko Uskrsa sam ih probala navući. Prije par dana sam ih mogla i zakopčati. A neću ih dirati do petka, odnosno subote, kad prođe još jedan voćni dan
Post je objavljen 09.05.2006. u 06:38 sati.