Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/tokyonijesplit

Marketing

Leteći blog sa 10 000 metara, iznad Sibira!


Danas ništo posebno, skroz drugačije! Post sa 10000 metri visine! Je, dobro ste pročitali. 10 ijad metri. Otprilike, negdi iznad Sibira. Eto, i to je danas moguće. Zahvaljujen Luftwafe i Fly-Net sustavu, ugrađenomu u ovi avion. I to još bez žice. Svaka čast. Inače, nije ništo da patin od tehnike, ali ovu priliku nisan tija propustit. A i da van ispričan šta mi se sve događalo danas.

Luftwafe - displej
Ka šta se vidi, došlo je i vrime da se pomalo krene put doma. Dosta je bilo. Ma ne žalin se ja na Japan, nije loše tamo, i puno je tegar ostalo još za vidit i obać, ali... Triba malo i doma. Dugo me nije bilo. A sve nevoje svita danas na me. Izludilo me po aerodromu i izmaltretiralo da je to za ne virovat. Ma i u Frankfurtu prije dva miseca, kad je cili aerodrom bija blokiran dva dana zbog sniga, manje san se izludija. Grinta san onda na švabe kako su neorganizirani (oni koji su bili s menon tamo znaju o čemu govorin), ali ovi žuti su ih nadmašili. Stvarno izgleda da imaju ništo zajedničko "arijevsko". I oni su sebe bili proglasili da su "viša rasa". Ma da mi je znat zašto?

Ali, da van sve kažen redon, kako je bilo...

Jutros san se usta rano, da ne bi slučajno okasnija, nije to let iz zagreba, pa ako uteće poć ću s drugin. Isto je to mrvu dalje. I bija san na aerodromu DVI ure prije ček-ina. Da ne bi slučajno šta išlo po zlu. Nije da san pegula, nego eto... Prvo dok san naša di moran poć, odnilo mi je vrimena. Aerodrom ka jedan veliki kokošinjac, nikakvoga reda, a krcato svita. I u jednome kantunu naša red di se čeka za Luftwafe. I pogleda mi lik kartu, reče da stanen u ovi red i makne se. Čekan ja tako, još cili sritan šta se moj red miče brže od drugoga, kad taman u po čekanja, evo ti ga da jeli more on opet vidit kartu. A evo ti je pa gledaj. Moga san mislit šta će bit. Da "sovi, sooovi...", ali da je ovo biznis klasa a da ja moran se primistit u drugi red. Koji se vć fino popunija. I to na kraj. Pa nisan ja falija! Izgna me tako u drugi red, i onda opet čekaj, čekaj... A šta su brzi... Trava bi ih priresla dok se maknu. I nakon dugog čekanja, eto i mene na red, uvali lola kufer u skener, i zove me sa strane - da je li može on otvorit, da bi ništo triba pogledat. A ja bidan dvi ure stivava robu. Pas. Mater. Otvori ga on, kopa, sve mi je izmiša. Nikako san razumija da traži upaljač, učinilo mu se da je unutra. Ma Bog te pomoga, tebe i njega, koji će meni k... upaljač?! Ajde lipo zatvori to, pa da gren ća. Okasniću. I još je malo kopa, pa ga zatvori, zalipi ništo na nje i da mogu poć. Dobar, Moga si i prin. Je, i ja tebi. Za to vrime proša red, i ja ka zadnji mujo na kraj reda. Ka da san zadnji doša. A šta san čeka dvi ure, to ništa. Dobro, amo dalje, doša na red, već 9 i kvarat. A avion poliće u deset manje pet.

Luftwafe - displej Ha, nova zadiva! Da kufer ima 5 kili više. Pa ko je kad koga zaj... zbog 5 kili?! E, da moran platit 60 EUR po kilu. TRISTA EURI!!! A da ti ga ja lipo ostavin ovod, na aerodrom, pa ga doma nosi. Pa ne vridi cili kufer toliko. Povuci - potegni, i da će mi dat popust od 100 euri. Znaći - dvista. Ne dan nego sto. Ona dvista, ja sto. I vrti glavon, ništo mrmonje, i kaže 150. Prodano! Nagodili se na 150. Samo ajde požuri. I dok je još sve ispisala, da sebi piše smrtnu presudu, brže bi napisala. A ja brontulan, prin mene je jedna prošla šta sama piza ka ja sa svin svojin kuferima. I još sa tri kila pečenoga. Koliko su njoj naplatili? Da ništa. E, jebenti pravdu. Udebljaću se ja još, pa će drugi put teglit bar pet kili više. I to mukte! I dok je napisala, i ja platija, eto ti 9:35. Di sad? Da oni red desno. Gledan red - kilometar! Gledan sat - 20 minuti. Nima druge, nego uzet stvar u svoje ruke (ne doslovno). Ja sa strane, i na početak reda. Proguran se, i sad još ima dvadesetak judi isprid mene. Svi držu karte, gledan ja priko oka, kad ono svi za kasnije avione. Imadu još i uru vrimena. A moj samo šta ne pobigne. Ja opet priko svih, ili to ili mu mahat. Proša ja, stvari opet na skener, kad eto ti opet zadiva. Ma stvarno su me ovi namirili ostavit ovod u Japan. Da jel može opet laptop provuć. A 9:45. Ajde kvragu i ti i on, nosi! Sad još dok ga vratin u rusak... I opet red. Pasoš. Ovi put ja drito na šalter. Pa neka brontulaju. Ko ih je tira da letu danas. Šta nisu doma stali. Riješija pasoš i trk dalje. I onda mi još pobiga vlak do terminala. Već san vidija avion di mi maše. A ovi sve pomalo. Srića brzo doša novi vlak, i opet trk. U deset manje tri minuta san uliza u avion. Dobro da san ga i pogodija nać. Bogu fala... Ozbiljno, nisan virova nakon svega da ću uspit poletit. Ma da san ja okasnija doć na avion (ka neki), ne bi slova reka. Ali ovako, fermali me di god su mogli. I još me oderalo.

Ako ikad budete letili iz Japana, ajte na aerodrom baremko dan prije. Pa ako imate sriće, možda uspijete na komodu ulist u avion. Ja san sad u avionu, poletili smo, samo šta trese toliko da svako drugo slovo moran ponovit. Pa skužajte ako mi koje pobigne. Pa di je mora po makadamu odit?!


Luftwafe - balun

Kad san već ovod, dok mi baterija izdrži, da van još koji detalj kažen...

Znate svi šta je sad brzo, u šesti misec. A Luftvafe je već cila u balunu.Jer oni su službeni prijevoznik za Svjetsko Prvenstvo. I avione su već otkad opiturali. Svakome je nos u balunu. Hmmm, a malo neugodno zvuči kad ti je avion "u balunu". A možda je ipak bolje tako, nego da je pilot u balunu. I na radio u avionu, samo o balunu se govori. I na televiziju. Evo, ovod van je i slika aviona s kojin san doša u Japan. Boeing 747 - 400. Sa glavon u balunu.


Luftwafe - pribor

E, i još jedna stvar mi ne ide u glavu kod ovih iz Luftwafe. Još od kad san doša u Japan. Na ulazu te pritresu, skoro moraš i postole izut. Sve ti živo privrnu, upaljač ne smiš ni u kuferu imat, ne daj Bože noktaricu ili šta slično. Skoro da ti i špigete skinu, da ne bi sa njon slučajno oteja avion. A onda ti dadu jist u avionu. Za vrime leta. I dadu ti METALNI NOŽ, METALNI PERUN i METALNU ZLICU. Evo, vidi se na sliku. Dovoljno za otet avion. I sad mi vi lipo recite ko je

ovod lud? Ili san ja šta krivo shvatija? Ko je ovod "Lud" a ko "Zbunjen" (iz one priče o Ludome, Zbunjenome i seksu)?


Skužajte na lošin slikama iz aviona, trese se, a još iman grozno misto (naravno, dok je kokoš popunjavala meni globu i dok me pritreslo, nestalo normalnoga mista.). Pas. Mater. burninmad

Eto, ekipi iz Luftvafe želin da i dalje lipo lete i da sve bude u redu, ali nek se malo zamislu na par stvari:

1. Nije baš fer ovo s kuferima. Moj prijedlog - putnika skupa s kuferima na vagu, pa onda šta pritiče, recimo priko 130 kili - naplatit.

2. Daj, malo razmislite o ovome sa nožima i perunima. Stvarno pravite budale od sebe ili od nas. Ili budite dosljedni, ili prestanite gnjavit na ulasku u avion.

3. Daj, ubrzajte malo one u Tokyo, na Nariti. Spori su brate!





Post je objavljen 30.04.2006. u 09:02 sati.