Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/legalization

Marketing

...VrStE MaRiHuAnE...

Free Image Hosting at www.ImageShack.us
Free Image Hosting at www.ImageShack.us
SISTEMATIKA RODA CANABIS

VRSTE CANABISA


Rod Cannabis (Konoplja) pripada porodici Cannabinaceae, kojoj pored ovog, pripada samo još jedan rod: Humulus (Hmelj). Ne može se sa velikom tačnošću utvrditi odakle potiče, ali se generalno uzima kao
prapostojbina dosta široko područje, od Kavkaza i Male Azije na zapadu, do stepa centralne Azije na istoku (po nekim autorima do severne Indije).

Kad je reč o vrstama, tu i danas postoje velika neslaganja oko toga, da li se rod Cannabis sastoji od samo jedne vrste (C.sativa) u okviru koje postoje 2, 3 ili, možda 4, podvrste ili varijeteta (u zavisnosti od klasifikacije). Mora se priznati da je danas, ipak, zastupljenije mišljenje da su u pitanju sasvim posebne, iako dosta slične, vrste. Još uvek nisu (makar po mojim saznanjima) urađene mape DNK za ovaj rod, ali prema genetskim istraživanjima u poslednjih desetak godina, ima mnogo dokaza da se radi o, makar 2 vrste (C.sativa i C.indica), dok je različitost treće (C.ruderalis) u odnosu na ove dve, još uvek u fazi utvrđivanja. O mogućoj četvrtoj vrsti (za sada pod nazivom „Rasta“, o kojoj je pisano u članku Irie-people magazina br.4 ), pronađenoj u Australiji ove godine, biće više podataka u toku decembra 2005. i januara 2006., kada se očekuje prvi izveštaj u vezi njene genetike. Mogu se naći i podaci o mutiranoj sorti ABC (Australian Bustard Cannabis), nepoznatog porekla i o Cannabis paradoxa, navodno, međurodovskom hibridu Cannabis-a i Humulus-a. Jedan od razloga za tako uporne tvrdnje da je u pitanju samo jedna vrsta, možda leži u tome da se po važećem američkom federalnom zakonu (od 1937.) kažnjava samo posedovanje i uzgoj C.sativa. To je dosta korišćeno u sudskim procesima tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, kad su advokati bazirali odbranu na tvrdnji da je zaplenjena biljka, u stvari, C.indica.
ovdje spominjati posebne vrste.
U internet pretragama možete naći, da su, neke sorte u određenom procentu prema genotipu indica ili sativa i da imaju fenotipske karakteristike ove ili one vrste. Samo da napomenem da genotip predstavlja čitavu naslednu osnovu koju novi organizam dobija od roditelja. On određuje razvojni put organizma, ali se pri tome, načešće, ne ostvaruju sve njegove mogućnosti. Pod fenotipom se podrazumeva organizam kao stvarnost. To je skup svih njegovih strukturnih i funkcionalnih osobina, kao što su oblik, veličina, građa, boja, biohemijski i biofizički sastav, rodnost i ponašanje u određenom trenutku. Proizvod je genotipa i sredine u kojoj se organizam razvija i može se izmeniti u toku razvića istog.
Cannabis sativa (sinonim C.sativa ssp.sativa, C.sativa var.sativa)

Ova vrsta potiče iz tropskih područja južne Indije, odakle se tokom vremena širila po svetu. Od nje potiču indokineske sative (prenešene tamo, verovatno, širenjem budizma), kao i istočno-, zapadno- i južnoafričke sative (prenešene u te oblasti putem trgovinskih kontakata u 14. i 15. veku, od strane Arapa), i centralno- i južnoameričke sative, prenešene tamo tokom kolonizatorskih procesa u Americi u 16. i 17. veku. Glavne spoljne fenotipske karakteristike ove vrste su veliki listovi sa uskim i dugim lisnim segmentima (srednji, najduži segment oko 135mm u proseku, od peteljke do vrha), najčešće 5-9 segmenata, izrazita tendencija ka grananju stabljike i dosta dugački internodni segmenti (segmenti na granama između svakog pojedinačnog zglavka, tj. račvanja), visok rast ( u spoljnim uslovima 3-6m), dosta krupni cvetovi koji, mahom, rastu pojedinačno (ne prave grozdove). U hemijskom pogledu, ova vrsta ima više THC-a (izomer delta-9-tetrahydrocannabinol) u odnosu na količinu CBD-a (cannabidiol) – “THC:CBD ratio higher “. Količina hlorofila u listovima je niža u odnosu na indike, samim tim, potrebno je i dosta svetlosti za njihov uzgoj, pa je zbog toga i period rasta i sazrevanja duži. Ukoliko je gajena u spoljnim uslovima, cvetanje dosta zavisi od fotoperioda. Zbog svoje jake stabljike, ova vrsta se koristi i u industrijske svrhe za proizvodnju vlakna.

Cannabis indica (sinonim C.sativa ssp.indica, C.sativa var.indica, C.afganica)
Ova vrsta potiče iz planinskih oblasti severne Indije i Nepala (Himalaji) i Avganistana (Hindu-Kuš masiv). Od nje potiču indike koje su se raširile po čitavoj srednjoj i zapadnoj Aziji tokom širenja Islama, a posebno su zanimljive one sa severa Afrike, konkretno iz Maroka, i sa Bliskog Istoka, iz Libana. Glavne spoljne fenotipske karakteristike su manji listovi sa širokim i kratkim lisnim segmentima (najduži oko 90 mm), najčešće 7-11, slabija tendencija ka grananju, kraći internodni segmenti, niži rast (u spoljnim uslovima 1-1,8m, retko više), sa, najčešće piramidalnim, žbunastim oblikom čitave biljke. Cvetovi su (zbog kratkih internodnih segmenata) najčešće gusto zbijeni, formirajući grozdove. Što se hemije tiče, pored velke količine THC-a postoji i znatna količina CBD-a (THC:CBD ratio lower). Imaju više hlorofila od sativa i samim tim, kraći period sazrevanja. Iako fotoperiod u mnogome i kod ove vrste utiče na cvetanje, ima znatno više slučajeva spontanog cvetanja (auto flowering) nego kod sativa. Primarna vrsta za proizvodnju hašiša.

Cannabis ruderalis (sinonim C.sativa ssp.ruderalis, C.sativa ssp.spontanea, C.sativa var.spontanea)
Potiče iz azijskog dela Rusije i još nekih bivših sovjetskih republika iz srednje Azije. Karakteriše je nizak rast, do 1m visine, odsustvo grana (javljaju se izuzetno retko) i samim tim, stvaranje samo jedne cvasti na vrhu biljke. Listovi mali sa kratkim i uskim do blago ovalnim lisnim segmentima (najduži oko 60mm), najčešće 5-7. Nivo THC i ostalih psihoaktivnih supstanci veoma nizak. Prinos takođe. Čini se da cvetanje ne zavisi u velikoj meri od fotoperioda, štaviše, gajena u umerenokontinentalnim uslovima ova vrsta je potpuno zrela već polovinom jula. Spontano cvetanje je dosta često. Zadnjih godina ima sve veći značaj u stvaranju hibrida (prvenstveno sa indikama) koji su, zbog svog ranog sazrevanja, otpornosti ka niskim temperaturama i nedostatku sunca, pogodni za gajenje u spoljnim uslovima u delovima sveta gde nije moguće sa uspehom gajiti prethodne dve vrste (sever Evrope i Severne Amerike, krajnji jug Južne Amerike i Australije). Takođe, zbog svog niskog rasta, pogodna je za stvaranje hibrida za gajenje u garderoberima, frižiderima i drugim skučenim prostorima (Closet, Cabinet Setup). Postoje velika sporenja oko toga da li je ovo zaista vrsta (ili podvrsta, varijetet) ili je u pitanju C.sativa pobegla iz kultivacije.

Prilikom opisa „high-a“ koji nastaje od neke sorte, često se navodi da je u pitanju „sativa high“ ili „indica high“, pri čemu je prvi zaista pravi „high“ (cerebral, head high) sa jakom moždanom aktivnošću i dosta tripoznim vožnjama, dok je drugi više „stone“ (body stone) telesni osećaj sa smirujućim efektom. To se objašnjava time, što je u prvom slučaju visoki THC sadržaj neporemećen učinkom CBD-a, dok u drugom slučaju, viši nivo CBD-a koči i na neki način usporava i produžava dejstvo THC-a (napominjem da dejstvo CBD-a, koji se računa kao neaktivni sastojak, još uvek nije dovoljno istraženo). Iako postoji dosta istine u takvom generalizovanom opisu, sam efekat, naravno, zavisi i od uslova u kojima se konzumira.
Sorte

Prva stvar od koje su u prošlosti (a to se i danas radi za osveženje sortimenta) pošli američki i kasnije, holandski proizvođači kvalitetnog semena, bila je prikupljanje semena iz područja u kojima se Cannabis tradicionalno gaji već vekovima, pa i milenijumima. Sorte gajene u tim oblastima se najčešće označavaju engleskim izrazom „landrace“, što bi u slobodnom prevodu bilo, lokalna sorta. Prema nekoj uopštenoj definiciji, to je sorta koja je razvijana i genetski unapređivana od strane odgajivača, ali na koju nisu primenjivani savremeni postupci hibridizacije. Ujedno, proizvod su dugotrajnog inbreeding-a (ukrštanja u okviru svoje vrste ili svoje sorte), prema nekim autorima, u periodu ne kraćem od 50 godina. One su odlično adaptirane na spoljne uslove sredine iz koje potiču. Ovde su navedeni glavni regioni u svetu (sa naznakom klime u oblastima iz kojih se najčešće prikuplja seme).

- Avganistan i Pakistan, suptropska suva klima sa jakim planinskim uticajem, 30.-37. stepen severne geografske širine. Vrsta: C.indica, mada je u zadnje vreme akcenat bačen i na neke C.sativa sorte iz Avganistana. Dobar deo savremenih indica sorti vuče poreklo odavde.

- Brazil, ekvatorijalna, tropska i suptropska klima, 0.-30. stepen južne geografske širine. Vrsta: C.sativa. Sorte su izuzetno potentne, ali, sa uglavnom dosta kasnim periodom sazrevanja. Trenutno, možda i najtraženije lokalne sorte.

- Himalajski region (Nepal, severna Indija, severni Bangladeš, Butan), vlažna suptropska klima sa jakim planinskim uticajem, 23.-30.stepen s.g.š. Vrsta: C.indica i C.sativa. Iako su u ovoj oblasti primarno gajene indike, to je verovatno glavni region u kome su stvarani spontani (a moguće i namerni) međuvrsni hibridi.

- Indokina (Tajland, Kambodža, Vijetnam, Laos), tropska klima, ponegde sa planinskim uticajem (velika oblačnost), 10.-25. stepen s.g.š. Vrsta: C.sativa. Čuvena Thai linija je, naravno, sa ovih prostora. U zadnje vreme se javljaju i neke indike iz planinskih područija severa ovog regiona.

- Istočna Afrika (Kenija, Malavi), ekvatorijalna klima, ponegde sa jakim planinskim uticajem, 0.-10. stepen s.g.š. i j.g.š. Vrsta: C.sativa, koja se uglavnom proširila po ovom regionu u toku engleske kolonijalne vladavine. U zadnje vreme se javljaju i neke indike iz planinskih predela.

- Jamajka, tropska klima, oko 18. stepena s.g.š. Vrsta : C.sativa. Danas je malo teže utvrditi koje su autohtone jamajčanske sorte, jer je vremenom došlo do velikog upliva sorti iz Meksika i Kolumbije. Zanimljivo je da je tokom 19. i početkom 20. veka u izvesnoj meri gajena i C.indica, pa se u nekim planinskim oblastima mogu još uvek naći sorte ove vrste.

-Južna Afrika, tropska, vlažna suptropska i suva suptropska klima, 22.-35 stepen j.g.š. Vrsta: C.sativa. Neke od vrlo ranih, modernih sativa sorti su, od strane južnoafričih selekcionara, stvorene od ovih lokalnih sorti.

- Južna Indija (sa Šri Lankom), tropska i ekvatorijalna klima, 5.-20 stepen s.g.š. Vrsta: C.sativa. Region koji važi za prapostojbinu svih sativa. Pored tradicionalnih sorti koje se gaje vekovima, prisutne su i nešto novije sorte nastale šezdesetih i sedamdesetih godina.

- Kolumbija, ekvatorijalna i tropska klima, često sa planinskim uticajem, 0-10 stepen s.g.š. i 0-5 stepen j.gš. Vrsta: C.sativa. Veoma važan region za hibridizacije s početka osamdesetih, kako u SAD, tako i u Holandiji i Kanadi. Sorte iz pojedinih centralnoameričkih i južnoameričkih zemalja (Panama, Honduras, Nikaragva, Venecuela) vode poreklo odavde.

- Liban, suptropska suva klima, ponegde sa planinskim uticajem, oko 35. stepena s.g.š. Vrsta: C.indica. Tradicionalne haš sorte, mada se od šezdesetih godina gaje i novi lokalni hibridi.

- Maroko, suptropska suva klima sa izvesnim okeanskim i jakim planinskim uticajem (u dolinama masiva Atlas), 32.-37. stepen s.g.š. Vrsta: C.indica i u manjem procentu C.sativa. Tradicionalne haš sorte, prilično otporne na nepovoljne klimatske uslove.

- Meksiko, tropska, vlažna suptropska i suva suptropska klima, 15.-30 stepen s.g.š. Vrsta: C.sativa. Ovaj region je odigrao možda najvažniju ulogu u prvim kalifornijskim hibridizacijama šezdesetih i sedamdesetih. Pojedine sorte (iz severnih, polupustinjskih predela) su dobro adaptirane na alkalna zemljišta.

- Rusija (centralni azijski deo, sa severnim Kazahstanom), suva suptropska, umerenokontinentalna, oštra kontinentalna i subpolarana klima, 35.-60. stepen s.g.š. Vrsta: C.ruderalis. Zadnjih godina je sve važniji region, zbog proizvodnje kompaktnih i vrlo ranih hibrida.

Osim ovih regiona, pojedini proizvođači i hibridizatori sakupljaju seme i biljke i iz Australije, Čilea, Etiopije, Filipina, Havaja, Indonezije, Kavkaskog regiona (Azerbejdžan, Gruzija, Jermenija), Kine, Mongolije, Paname, Paragvaja, Španije, Tadžikistana, Turske, Uzbekistana i Zapadne Afrike (od Senegala, preko Gane i Nigerije do Kongoa).

Danas se sve više traži seme lokalnih sorti, mada je dosta diskutabilno u kolikoj meri je ono autentično, jer proizvođači semena na zapadu ponekad pribegavaju naknadnim hibridizacijama, ali ipak prodaju seme pod originalnim nazivom sorte. S druge strane, originalno seme lokalnih sorti, ponekad može biti dosta slabog kvaliteta, a sve više na tradicionalna područja ulaze i savremeni hibridi, pa dolazi do mešanja sa lokalnim sortama. Ovo posebno važi za Latinsku Ameriku, južnu Indiju i pojedine delove Indokine. Kako god, bez njih ne bi bilo savremenih hibrida, a prvi od njih koji su se izdvojili kao stabilni hibridi, u drugoj polovini sedamdesetih i u prvoj polovini osamdesetih, bili su Skunk (Skunk No.1, Skunk #1 ili The Pure – prvi ikad stabilizovani Cannnabis hibrid), Haze (Original Haze) i Afgani (Afgani No.1). Stabilni hibridi su, inače, hibridi koji pokazuju veliku fenotipsku uniformnost i proizvod su višegeneracijskog povratnog ukrštanja i inbridiga (backcrossing, inbreeding). Tako je Skunk nastao kao hibrid neke C.indica poreklom iz Avganistana (moguće neke od onih u Afgani No.1) i C.sativa, konkretno Acapulco Gold, s jedne strane i C. sativa Columbian Gold, s druge strane. Od sredine sedamdesetih (po nekim autorima još od kraja šezdesetih) se u SAD krenulo sa radom na hibridizaciji ove sorte, ali je tek krajem iste decenije stabilizovan. Haze je nastao najpre kao unutarvrsni hibrid od različitih sativa, sa jedne strane hibrida tajlandske i južnoindijske sative, a sa druge strane meksičke i kolumbijske. Iako stvorena krajem sedamdesetih i delimično stabilizovana krajem decenije, tek ’84. je u Holandiji definitivno stabilizovana. S druge strane, mnogi odgajivači tvrde da i danas postoje izvesne nestabilnosti. Afgani No.1 je kao sorta za uzgoj u današnje vreme malo zapostavljen, mada i dalje ima veliki značaj u stvaranju novih sorti. Preci ove sorte (kao klasične indike) su došli u SAD krajem šezdesetih, više zbog hibridizacije sa sativama, ali je do sredine sedamdesetih stvorena selekcija ove sorte posebno pogodna za kućni uzgoj. I danas važi kao jedina prava 100% indika sorta (uz Kush i Mazar, uz napomenu da je noguće da su te dve sorte pretpele izvesna ukrštanja sa sativama kod pojedinih hibridizatora). Ove 3 sorte se pominju i kao True Breeding Strains, uglavnom zbog svoje stabilnosti, bliskosti sa lokalnim sortama i ulozi u nastanku mnogih kasnijih sorti.

Danas postoje kako prosti hibridi (od 2 sorte), tako i tzv. multi ili kompleksni (od 3 ili više sorti). Na primer, prvi slučaj je White Russian (White Widow x AK-47), a drugi Jack Herer (Skunk #1 x NL #5) x Haze). Takođe, neke sorte su po genetskom sastavu istovetne, ali pošto pokazuju izrazitu fenotipsku različitost, izdvojene su kao posebne selekcije. Primer, White Widow i Misty (za koju se tvrdi da je stabilnija od W.W.) ili NL #2 i Oasis.

Često se dešava da neki hibrid ima genotipski prevagu jedne vrste i, uglavnom, unutrašnji fenotip (dejstvo) te vrste, a da po spoljnom fenotipu iskazuje prevagu ili čak, potpuni izgled druge. W.W., ima, prema različitim izvorima, 60% ili 75% sative i pomešano head high/body stoned dejstvo, ali po izgledu je, prilično, indika. Upravo zbog toga je na mnogim sajtovima i svrstana u indike.

Ukupan broj šire poznatih sorti se, prema različitim izvorima, kreće, od 200, preko 500 do 1200, u zavisnosti od toga u kojem se stepenu stabilnosti i fenotipske različitosti jedan hibrid može priznati kao posebna sorta.

Danas se kod prodavaca semena mogu videti podaci, uglavnom, o tome kojoj grupi hibrid pripada i
osnovne fenotipske karakteristike, dok se ređe vidi i u kom je procentu sorta sativa ili indika, koji je max.procenat THC i koji je procenat stabilnosti sorte. Vrlo često se dešava da je neka sorta okarakterisana kao čista, tj. 100% C.sativa ili C.indica (jer je najveći deo gena od jedne ili druge vrste ili pokazuju izrazite fenotipske karakteristike jedne ili druge), ali to one najčešće nisu u potpunosti, nego imaju barem 80% gena jedne vrste (prema pojedinim izvorima 70%, ali takve sorte često imaju manje-više izražen fenotip one druge). Možda neki od vas neće razumjeti što ovdje piše al one koje ovo zanima znat će o čemu piše...makar bilo na srpskom jeziku..
(skinuto sa neta)


Post je objavljen 21.04.2006. u 16:38 sati.