vratilo se. samo ovaj put ko đuresik park 2 jača i neuništivija. gripa.
nekako mi odgovora biti bolesna. cijelu noć sam svakih sat vremena zabrijavala da moram zvat hodakicu da joj kažem da je martina u gradu. i tako se budila ko neki psajho. al uživala sam u onom temperaturnom bunilu dok sam se vrtila po krevetu zato što sam se podsječala na *cousin bone(ache)lessa* od cow and chicken. mislim čak da mi je bol bila i u nožnim prstima prisutNa.
opet sam pod raznim maxEndFluevima i vitaminima ce i pitajBOga što sve ne. i samo bi spavala. i sanjaLa idiotarije. totalno halucinogeni utjecaJ griIpe. podsjećam se na trainspotting kad mu mrtva beba šeta po stropu.
pred jutro sam zabrijala da čujem cvrčke. al ne. bio je to mobitel koji samo što nije riknuo ovih dana.
palila sam i gasila svijetlo jer mi se činilo da mi svako toliko labelo pada sa kreveta.
sanjala sam da se svađam sa onom ružnom babetinom iz male sirene. ona koja joj je uzela glas.
to je čak ujutro i imalo smisla jer opet ni ja nemam glasa. sanjala sam neku osobu koja nikad ne sanjam jer mi ide na žiwce jer mi kida istoimene žiwce. al to ono kad serete sami sebi.
svaka bolest ima svoj manijački apetit za nečim. ja želim jagode. one sitne šumske. ne one koje si izgledaju ko da ih je sve porodila jedna te ista nego one koje su male. nikakve. i vidiš da imaju života. šumske. ne smijem spavat cijeli dan. po noći nemam kvalitetnog društva.
a samo sam jedva čekala da škola završi. i da idem na zabranjeno. i da mamurna u subotu vodim šveĐane po opatiji i rijeci. ukoliko progutam sve propisane doze. i popijem sve vrećice čaja. možda ima šanSe. do 8 kad pijem novu turu aka ustajem se iz kreveta sa dobrim razlogom.
krejving for a sigareT.