Učite iz mog pravopisa!
Kazetofon il tranzistor
Ja volim da bruji. Neka ga. De pojačaj. Ništ ne čujem. Kad ja ubacim svoju kasetcu od stari fosila ond sve trešti. Drmaju se prozori. Sve moje komšije vole kad ja u tri ujtru navijem vladimira kočijaša zece. Svi se ond okupe ispod mog prozora i plješću. To su oni koji ne stanu u moj stan mi u stanu smo još luđi. Mi dižemo upaljače i lamatamo rukama. Jedna dvojca izvode smješne pokrete. Al niko ne obraća pažnju na nji. Svi gledaju u moj tranzistor koji trešti. Ond ima i u stubištu ljudi. Svi posjedaju tam po stepencama i slušaju tranzistor. Ond kad ga ja isključim svi otrče u krevet. Neki ljudi putem i poginu od naguravanja. Ja im bacim suzavac. Jednu malu sam pogodla u facu. Al ona se nije obazirala jer se igrala perecem. Moj tranzistor ide na gorivo. Skoro svaki dan visim na benziskoj. Juče sam si kupla kasetu od dragutina tadijanovića pa sam ju cjeli dan preslušavala i pokidala se. Moje komšije vole da slušaju strane muzičare. Kod ovog prekoputa stalno dere šekspir. Taj mi je zakon. Ima baš dobre taktove. Men je najdraža ona hit pjesma moja domovina ima snagu zlatnog žita. Ma baš je zakon. Jel i vama.
Stepence
Ja živim u trokatnici. Toj kuća s četri sprata. Imam i stepence. Svaki kat ima trijest dve stepence, sam što jedan ima petnaest, toj onaj peti. Ja uvjek kad idem na drugi sprat ja se strmoglavaim i puknu mi pertle. Kad idem na treći sprat ond se okrenem na leđa pi ond se na vreći od smeća spuštam dol do petog sprata. Ond dođe cjeli moj komšiluk pa se svi spuštamo dol. Bude i vriske. Mala dječurlija vrišći a velka skiči. Odrasli pocikuju i pjevaju radosne pjesme. Moje društvo pjeva božićne pjesme. Moja familija se prvo voli opt pa ond idemo žičarom do gornjeg sprata. Do osmog. Ja se volim napravt kondak sam se strovala s devetnajste stepence. Ond mi svi dolaze u posjet i smiju se i govore da su došli u posjet.
Post je objavljen 04.04.2006. u 21:21 sati.