Marketing
Oproštajni...
«..Now those memories come back to haunt me
they haunt me like a curse
tell me,is a dream a lie if it don't come true
Or is it something worse..»
Ako očekujute prozu u stihovima, duboke riječi-nemojte dalje čitati.
Ako me znate-molim vas,nemojte čitati nastavak...
Jedan kvaziplačipizdunski (neki bi rekli kvaziFnje) post.Bez dubine.Ogoljen do srži.Nema metafora,nema behara.
Tek prije neki tjedan sam kudila i uzrujavala se zbog gašenje meni dragog bloga,a sada, već par dana, gledam tu opciju u postavkama.Valjda me egocetrizam sprječava,možda razum što mi kaže da ću zažaliti.Pa ipak ne brišem.
A istina je da se djetinje nadam da ću brisanjem bloga obrisati ono o čemu sam pisala i neke rečenice koje su se provlačile između redaka.Ponovno se javlja poriv da spalim mostove.
Večeras sam izrekla Velike rečenice.Poželila sam ,u trenu kad su moje uši prvi puta čule što srce kuca,da postanu laž i obmana...da se ureknem,u začetku nanesem nepopravljivu štetu.Jer se bojim.Kad se bojim,radim greške.Kad se bojim,slušam srce.Smiješno..baš za srce i strahujem...
Dok ja strahujem,prijateljica se veseli..zbog mene..kaže da idem dalje.I ma koliko ja vikala na sav glas i dokazivala i svijetu i sebi da sam davno otišla daleko od prošlosti,ona se smije i kaže «Neka bude slomljeno,al zbog drugog,ZBOG DRUGOG» Ali ja NEĆU DA SE PONOVNO SLOMI (vičem)..i njezin smijeh...i moj prestravljeni pogled...
Post je objavljen 03.04.2006. u 22:24 sati.