Marketing
Tako sam umorna,iscrpljena,van svih faza.jednostavno ne mogu tj,teško mi je bilo šta raditi pa tako i pisati.
Ove dane se trudim crtati ali niti to mi ne uspijeva pošto imam napornu i upornu dijecu koja non stop nešto traže od mene a i ako ne traže onda petivaju pa moram uskakati i riješavati probleme koji se stvore samo tako.
Pijem kave do besvjesti ali ne pomažu pa tako da sam prešla na red bull.to me uspije probuditi na sat dva a onda opet koma.
Vjerovatno djeluje proljeće ali meni to izgleda kao slom živaca.
U jutro nemogu ustati sve dok djeca ne polude čekajući svoj Nesquick i crtiće pa počnu bacati krikove,onda se ja trgnem i već onako polu živčana krećem u akciju.
Stavim crtani,napravim Quick (kako to oni zovu) ,obučem ih i počinjem sa pospremanjem,čišćenjem,pranjem i kuhanjem.naravno u međuvremenu si skuham kavu koju poslije pijem cijeli dan dok ne skoknem do svekrve na novu,frišku.
Moj mlađi sin je čudo od prirode i djeteta.sve čega se primi mora da je netko uz njega i da zajedno rade,promatraju,čiste,grade,slažu,uglavno uvijek to moram biti ja pošto on i ja uvijek ostajemo sami u kući.
Pa tako ja krenem spremati ručak a on zamnom; MAMA MAMA DODI TAMO!
Dok sam još prisebna idem za njim i slušam ga pa mu dam ono šta traži ili se poigram sa njim na kratko (dok nešto ne počne gorjeti i smrditi).onda se pokušam vratiti u kuhinju ali on je brži od mene i dočeka me tamo sa novim upitnikom ili zahtjevom.tako mi se uz pokušaj kuhanja počnu paliti crvene lampice pa podhitno moram zapaliti cigaretu ali umeđuvremenu opet netko zove,pa ja;pusti me na miru,mama ima posla.
Ma moš mislit.onda se njemu pale lampice pa počinje biti glasniji pa ja moram uskočit i dodat mu nešto ,poigrat se,slagat ,crtat i tek onda kad se on melo udubi u posao ja pobjegnem u kuhinju.tako napravim korak naprijed do zgotovljenja jela pa skoknem staviti prat robu,pa se vratim za pomiješat(da se ne zapali)pa skoknem napraviti krevete,pa počne mi biti čudno šta nitko ne zove pa idem vidjeti šta se dešava.pa mi padne mrak na oći;mali pere kupatilo sa četkom za vc-školjku ( i naravno to nije prvi put).onda ja malo vičem i počistim i trk u kuhinju gdje je već počelo gorjeti.kao obično mijenjam lonac pa ipak nijesve za bacit (i na to smo navikli).
Tako u toj nekoj zbrci u kuči i u mojoj glavi uspijem sve to napraviti.onda dođe stariji iz škole pa ručamo.naravno obojca su samo čekali za jesti tako da več nakon druge žlice ili piruna (vilice)počinju navirati suze.stariji govori da se prejeo a mlađi samo viče ne ne ne.onda se meni ponovo pale lampice pa tako starijem prijetim da ako ne pojede još barem pola pijata (tanjura) neće ići van a mlađeg malo molim da stavi još u usta i ako neće pustim ga da se ide igrat pa mu u igri ubacim nešto u letu.
Nakon toga mali ide spavati a stariji ide van sa prijateljima.
Onda ja u sat i po(ako uspije odspavati) ja napravim sve ostalo šta sam isplanirala.
Poslije podne se igraju svi kod nas (ako je vrijeme ružno) tako da kuča izgleda kao da su prošli kroz nju Bizoni ali nema veze i na to smo navikli.i onda dolazi večer i večera i onda sam čekam da odlete u san.stariji još i uspije zaspat neke pute oko devet ali mlađi je Herkules.neće cedit do 23 a neke pute i do 24 a jednom i do1 sat u noći.to mi upali sve lampice koje se mogu upaliti jer samo čekam da ih riješim i da na miru idem na blog ili da crtam.pa tako mi se zna desiti da crtam do 4 u jutro ali uglavno da nacrtam samo šta sutra je novi dan a mojima počne oko 7-8 a to meni nikako ne paše.
Moram ići u nabavu vitamina ,minerala,antidepresiva,uglavno nešto šta će mi vratiti snagu i volju za živit koju te dane nemam.
A da,zaboravila sam dodati da muž radi po cijele dane tako kada dođe kući navečer skoro da ga niti neprimjetimo.zezam zezam.
Post je objavljen 19.03.2006. u 23:12 sati.