Jebemu miša. Baš me nešto uvatila ta probava. Evo, kako god nešto pojedem, odma se moram olakšat, ne bi da sam hrčak. Noćas smo zato cijelu noć vilovali. Budili smo se svako sat-dva. Pa hranjenje, pa previjanje, pa još malo hranjenja. Pa sve to iznova. Tek sam pred jutro uspio spavati dva sata u komadu. Sve mi je nekako mutno i opet sam gladan, a pelene su mi pune. I šta sad. Ništa. Šta bi beba drugo radila nego zapivala. Hm, kako ide ona... U teee lazeee pizom dubliii tovariii...
- Mama, aj ti sad ja ne mogu više. Nije normalan, opet plače. Nije pet minuta prošlo – začuo se očajni, umorni Tatin glas sakriven ispod jastuka.
- A šta si ti mislio da će ti pivat? – gunđala je Mama, dok se u jednom pokretu ustajala i mirisala bebu zamotanu u sto prekrivača – eno ga na, opet se usro.
Par minuta kasnije bio sam čisto previjen, a uvalili su mi i dudu u usta, iako doktori ne savjetuju da se djeci od pet dana daje duda. Mislim... unc, unc [onomatopeja za cuclanje]... oni misle da će me tako, unc, unc... smirit... nema, unc, unc.... šanse... unc, unc... hrzzzzzzzzzz...
- Ićuće kako je malen – unisono su šaptale pridošlice. Kroz maglu sam mogao uočiti da se radi o dvije osobe koje su stajale odma kraj Mame i Tate.
– Na kameri mi je nekako veći izgledao – rekao je ženski glas.
- Pa to je normalno, kamera uvijek doda nekoliko kila –dodao je muški glas.
- Da, tih par kila u ovom slučaju povećava masu za sto posto – nadoveže se Tata, i svi su se raznježeno kikotali, a meni je od takvog prenemaganja došlo da se poserem. Što sam i učinio.
- A jadan mali, zašto se tako nateže?
- Ma nije mu ništa, vjerojatno pokušava kakati.
Da pokušava. Dok su oni to pričali pelene su bile nepovratno uništene i mogu vam reći da mena mjestu zločina već počelo malo svrbit, ali ne toliko da ne bih opušteno odahnuo. Ne znate vi kako se teško posrat kad si beba. Mi vam baš ne vladamo dobro svim mišićima.
- Vidi, vidi kako se smješka. Aaaa mačak mali – raznježiše još više pridošlice – vidi Mama kao da ti namiguje.
O, da naravno da namigujem, počelo me toliko svrbiti oko guze da ću im za točno tri, dvije, jednu sekundu zapivat onu našu šoto voće... U šterikuuu još vonja lavandaaa, razvodni seee život ka bevandaaaa... to nam je šifra kojom suptilno sugeriram da bebe vole spavati u čistom, a da trenutna situacija nije takva.
-Vid šta slatko plače, kao mačić – začuh onaj isti nepoznati ženski glas.
- To se garant opet pokakio – znalački zaključi Mama, a ja sam se čudio kako je pristojna, jer u ovakvim situacijama uvijek kaže da sam se usro ko grlica – evo sad ćete vidit kakve male nogice ima.
- Ideš, stvarno je malen, ja ga se ne bi usudila taknut- opet doda ona ženska nakon što me Majka, majčicu joj njenu, cijelog izvrtila i razodijenila. I to pred strancima. Nemam ni pet dana a već me bruka pred ljudima.
- Ne bi ni ja da nije moj.
- Kad ga izvadiš iz svih tih jastuka i pelena izgleda ko štruca kruha.
- Pa, da – reče Mama pa se okrenu prema meni – Ti i jesi moja kiflica. Jelda? Jesi ti moja štruca, jesi, jesi...?
Ja sam je samo gledao pravo u oči i smješkao se. Ovo drugo zato što sam joj piškio po novom puloveru.
- Aaa pišonja mali, dabili pišonja – samo je, kroz smješak, rekla Mama, dok se ostala ekipa davila od smijeha. Od kad znam za sebe, a to je od prije nekoliko dana, mislio sam da imam zabavljačkog talenta, i ovo je samo konačna potvrda.
Dok me Majka majčinski presvlačila i ujedno mi nekakvim puderom posula pupak, koji bi po mojoj slobodnoj procjeni trebao svaki tren otpasti, počeo sam kao fol nervozno trpati ruke u usta i nervozno stenjati. To bi trebao biti znak da sam gladan ko pas. Iako sam bio više pospan nego gladan, tako sam se htio riješiti gužve. Nervozne bebe se svi boje, pa su svi osim Mame na vrat na nos izletili kroz vrata, a Mama me privila na grudi. Nakon što je slatko opsovala, jer sam je zafrkantski ugrizao iz sve snage za bradavicu, večera je i službeno mogla početi. Mogu samo reći, unc, unc... da mi ove dvije mamine cisterne ulijevaju apsolutno povjerenje. Ne znam čime me to hrane, al mislim da je to neka, unc, unc... droga. Odma me, unc, unc... smanta, unc, unc... hrzzzzzzzzzzz...
Post je objavljen 19.03.2006. u 14:23 sati.