Moram priznati da u pravilu cure u 3. i 4. razredu najteže natjerati igrati. Imamo osjećaj da gubim rat s dečkima. Poslije na faksu ipak ponovno nađu mjesto i za sport. Ovo je strahota. Večeras na treningu igramo s Pivovarom 2. Crvena i Marina G. kao što sam i pretpostavljao ni u ludilu ne bi izlaz zamjenile treningom. Nisu došle, ne javljaju se na mobitel ni oko 10 sati kada ne spavaju. Vide broj. U ponoć zovem crvenu s prikrivenim brojem. Javi se iz prve. Čileanki propustiti petak..... A i ove što su došle kao da i nisu. Odbojke su se igrali samo Bojana, Basta, Marijana i Ćosa. Lakmus je samo fizički bio na parketu i čekao da dođe dečko i odveze ju u grad. Danko je svaku minutu prokleo što je na treningu. A nije otišla odmah u grad jer se ipak malo boji moga divljanja. Baterijica. Pa OK. Probali smo malo tehničara. To je dosta dobro. Jasmina je ipak vrlo korektna iako je i ona mislima već bila s onim frajerom koji ju je vani čekao u autu. Znate što bi napravio da sam trener juniorki u jednoj Pivovari, Vibrobetonu ili nekom drugom prvoligašu. Šutnuo ih jednom zauvijek pa bi odbojku gledali samo iz najgornjeg reda na Zrinjevcu. Cure, pazite fitilj mi je pri kraju!
Post je objavljen 17.03.2006. u 23:51 sati.