Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/brandnewgirl

Marketing

Žao mi je....

Na vest da je pre nekoliko nedelja preminuo Mirko Marjanovic, učesnik jednog foruma je ostavio ovakakav komentar:

Žao mi je. Žao mi je što je umro, a nije osetio ni knedlu u grlu, ni u jednom trenutku. Žao mi je sto je umro kao direktor Progresa. Što je umro kao uvažen čovek. Kao dobitnik onih društvenih priznanja što se kod nas predsmrt daju. Žao mi je što je doživeo Djindjicevu smrt. Žao mi je što je umro kao čovek koji je bio u pravu, a nas ostavio da živimo kao budale. Žao mi je što je umro, a nikad neće osetiti onu patnju koju je lično naneo milionima ljudi.

Žao mi je što je umro sa osmehom.

Žao mi je što je umro i dodje mi da plačem.



Danas, mogu da ostavim isti ovakav komentar.

Žao mi je što je umro kao neko “ko razbija haški tribunal”
Žao mi je što nije umro kao neko ko služi doživotnu kaznu u zatvoru neke severne zemlje i kaje se zbog miliona unesrećenih porodica.

Žao mi je što je umro prerano, da još uvek ne možemo da ga zaboravimo.
Žao mi je što nije umro, za dvadesetak godina, kada bi vest o njegovo smrti, propratila “Politka” sa tesktom na dnu strane “Danas je preminuo nekadašnji predsednik SRJ i Srbije”.

Žao mi je što je nadživeo sve zlotvore sa ovih prostora sličnih njemu.
Žao mi je što je umro dan pred godišnjicu Đinđićeve smrti.
Žao mi je, što ću sutra, umesto o smrti Zorana Đinđića, slušati o smrti grobara moje zemlje.

Toliko me je žao, da ni ime neću da mu spomenem.

Počivaj tamo gde si zaslužio da budeš.


Post je objavljen 11.03.2006. u 14:31 sati.