Nije uvik jedostavno, da se odma razumimo. Upustili smo se u taj zajednički život, a da toga nismo ni bili svjesni. Dogodilo nan se.
Olakotna okolnost je šta ja više od 10 godina živin sama sa mamon i šta je ona sve šta neko od majke može poželit i sve šta jedna punica nije.
Momak je uša u moj život puuuno prije nego li smo nas dvoje započeli ovu našu priču, tako da je i upozna moju mamu puno prije nekog službenog upoznavanja. Obostrane simpatije su bile očigledne. Ponekad se pitan nije li me odabra upravo zbog punice ;)
Stvari su se kod nas relativno brzo odvijale, pa su ručkovi, prespavanja i odlasci u vikendice (s roditeljima ili bez njih) počeli jako rano. Recimo odma. Dogodilo se onda da je on ovo lito više bija na Otoku nego li doma, pa kad bi doša bili bi 24/7 skupa. Pa se to nastavilo i nakon lita. A onda su njegovi progrintali jer su primjetili da in fali član familije. A nas dvoje smo skužili da je on uzea pun pansion na mojoj adesi. Tribalo je uzet kufer koji je već bija tu od Zg-a i ujutro se probudit sam u postelji. A zima se bližila. Ujutro se probudit sam u hladnoj postelji. Scenarij nan se nije svidija, a igron slučaja Momak je taman tada dobija bolovanje zbog ozlijede na poslu i gips od misec dana pa smo se odlučili na opciju privremenog produžetka boravka.
I evo nas. Nije uvik idila. Ima dana kad je nervoza u zraku, kad je dnevni boravak prazan, svako u svojoj sobi gleda tv. Ima dana kad dođemo samo prispavat. Ima dana kad kuvan ja, kad kuva mama, kad kuva Momak. Ima dana kad odemo na vikend, kad ode mama, kad odemo svi skupa. Ima dana kad ja iman popizdit. Ne sumljan, imaju i oni takvih dana.
Ali dobro je, da kucnen u drvo, dobro je. Bolje nego li san mogla zamislit. Da mi je to prije neko predložija grohotom bi mu se nasmijala.
Scenarij koji slijedi je auto puno naših stvari i u njegov stan. Ne onaj sa njegovin roditeljima, nego onaj prazan, onaj bokun izvan grada. Onaj koji nas čeka. Koji čeka da ja (triban se zakašljat i pročistit grlo) diplomiran i počnen zarađivat, a njegov posal postane stalan. I da ga malo priuredimo po svon guštu.
Jedva čekan. Svaka čast mojoj roditeljici, ali zbog svih: i nje, i sebe, i nas, jedva čekan prominit adresu. Jedva čekan.
Uskoro...
KOMENTARI:
*ovo ko da o meni pišeš... (chewbakkka 24.02.2006. 13:46)
*a reci mi šta lipoga studiraš? (Fluxus 24.02.2006. 14:25)
*glavno da je uskoro :) (catcher 27.02.2006. 23:36)
*ništa protiv matere kuva ko carica...mmm njam njam, špozdravi ju puno i reci joj nek se požuri nazad :) (skalinovski 28.02.2006. 15:17)
*heh. a sta reci, sve sam ti rekla u donjem komentaru... :) (zvoncica 28.02.2006. 15:23)
Post je objavljen 24.02.2006. u 13:24 sati.