Dakle, prvo na početku posta želim se ispričati svima koji smatraju da prostačenje nije način na koji se treba izraziti osjećaje..ali eto..ja to volim tako...
Ovako imam jedan sičuejšn...
Jedan određeni mali...aj dobro nije mali..viši od mene za glavu..al ono yebiga neam više naziva za njega....me naveo na krivi put..
U principu kako je krenulo... Upoznamo se mi sasvim slučajno i tako..svidim se ja njemu..
Reko aj dobro... I sad on meni neke sladunjave poruke, ovo ono..neam niš protiv...nekad čak i pašu...ako nisu presladunjave...
I tako... mi komunicirali.... nismo se baš puno vidli... Al on se baš nekako bio zagrijao.
I tako malo po malo...zavuko se pod kožu.. al je mali lukav..:P..
I neće van...
I onda sad mislim si sve ok...svidi se on meni... i ispadne potpuno đubre...
Ne bi on kao niš...ono... ne bi on neke veze..nije on za to..
Dosad je pričo priče kako je on hrabar, kako je iskren, izravan...i bio je
Dok nije posto čikn šit...Jooooj kako ne volim to...
Igra igru dok mi se ne svidi...I onda je kao hard to get...grrrrr
Ne volim to...
A kakav je bio...drugačiji, neobičan...
Ma baš onakav kakve ja volim...a s takvima sam ja poprilično nekako ne znam...stidljiva ili tako nešto..ma nisam stidljiva ali nisam onako bahata..:)...kako samo ja znam biti
I mala gamad mi dođe i veli...ma ja se tebi ne sviđam..ti to samo misliš...
ja ne želim bit s nekim ko mene ne voli...
Vot da faaaak meeen?..kak da te volim kad te ne poznam još?...ne kužim...al ajd ono...
Mislim, istina je da se ja brzo vežem, i zaljubim al ono, njega poznam...dva mjeseca tak neš...možda malo manje...
A yebiga mali mi se uvuko pod kožu...nije mi simpatičan, nije mi zgodan..nije niš..
Al se infiltriro...boleština jedna odvratna..
gadi mi se..ali ima nešto...joj pas mater....grrrr...ljuta sam...na samu sebe što si to dopuštam...
Post je objavljen 08.03.2006. u 21:22 sati.