Jučer sam srela jednog od svojih bivših, što me podsjetilo na naš prekid (a s obzirom da mi se nije ni javio, onda možete misliti kakvo sam čudovište u njegovoj glavi), a to je onda povuklo da se prisjetim i svih ostalih prekida u mom životu.
Koliko ljudi toliko ćudi… koliko ljudi toliko i vrsta prekida… svaki čovjek izgradi jedan svoj… npr. moja prijateljica, koja je sada već udana, ne bi mogla prekinuti «staru» vezu, dok nije našla novu potencijalnu vezu… patila je od straha od nedostatka frajera u životu… od kada je počela s izlascima i dečkićima, pa kasnije s muškarcima… ona niti dan nije bila bez veze…
Dok, s druge strane – ja i moja malenkost, i to mi je velika mana, ne znam prekidati… i u tome sam - šlampava. S dotičnim gospodinom s kojim sam se jučer mimoišla, nije se radilo o nekoj velikoj ljubavi, bilo je to onako, jedno kratkotrajno druženje. A onda kada je to druženje krenulo u nekom smjeru koje, po meni, nije vodilo ničemu i nikamo, i kad sam se ja odlučila odmaknuti od toga, ja sam jednostavno to i napravila. Odmaknula se. I od tada, za tog čovjeka, ko da me zemlja progutala… ne bi se javljala na njegove pozive, u početku bi izbjegavala i mjesta na kojima sam znala da bi nabasala na njega… i tako dalje, i tako dalje… dok dotični gospodin nakon nekog vremena (ne sjećam se točno, ali nije mu dugo trebalo, svega nekoliko dana) nije shvatio kakva sam ja vještica, i odustao je… Znam, grozna sam.
No, nije to jedini način na koji prekidam… imam još jedan jednako grozan… kad shvatim da započeto ne vodi nikamo, onda se pretvaram u osobu za koju znam da će drugoj strani biti odbojna... ali ta promjena nije nešto što ja planiram, smišljam, što vježbam pred ogledalom… to se jednostavno dogodi... i onda se tako trudim biti odbojna, sve dok drugoj strani to ne dosadi, dok me ne pošalje u k**** i ne prekine sam…
Takva sam, jednostavo sam glupa za prekidanja… to mi je urođena mana…
No, ravnoteža u prirodnom sustavu postoji, i sve se na kraju izbalansira… i svi budu zadovoljni… vuk sit, a ovce na broju… i meni su drugi prekidali kada se tome nisam baš nadala… i bila sam i povrijeđena, i razočarana, i uplakana danima… I to je ta ravnoteža… ja nekom napravim sranje, a onda se meni to sranje, u nekom drugom obliku, i vrati…
Post je objavljen 17.02.2006. u 10:36 sati.