Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/brandnewgirl

Marketing

Goodbye and thanks for all the fish

Da neozbiljno uozbiljim blog, sa konačnim pitanjem Plašite li se smrti?

Imam problem da definišem strah od smrti. Da li se bojim kraja ili samo načina na koji ću da okončam?

Sama ideja smrti mi je toliko apstraktna da uopšte ne mogu da je pojmim na osećajnom nivou. Mislim, strah ne osećam 'aktivno'. Ali, sa druge strane nije mi jasno zašto imam neviđeni, čak panični strah od nekih pojava... i to i više od toga, momentalno se naježim i naročito ako duže mislim o npr. rušenju aviona samnom na sedištu i vizualizacije te slike u glavi. Momentalno imam neviđenu potrebu da se zatvorim u četiri zida. A kad se smirim uvek se pitam pa šta će mi biti i ako se desi, samo ću da umrem, a smrti se ne bojim.

Mislim, nema uživancije, nema dobiti, ali nećes ni patiti. Nećes ništa. And there`s nothing you can do about it. Eventualno mi je problematičan samo trenutak završne tranzicije, dok se pritvaraju vrata The End-a. Idealno bi bilo da ih u trenutku zalupi promaja slučajnog spleta neočekivanih okolnosti, a fakat je da opciono može i brava da se povuče, ako šarke škripe potpuno nepodnosljivo.

But, to nije strah, ali jeste mi malo bezveze kad s vremena na vreme pomislim eto tako, živiš živiš živiš i trudiš se da pokupuješ što više firmiranih krpica, obogatiš stan najnovijim tehnološlim dostignućima, pročitaš što više knjiga, završiš na cool listi i dostigneš nirvanu…

A onda, jednog dana samo
PUF
Nema te više.

Postaneš ono što si već bio, samo kosmička prašina privremeno uokvirena i oživljena nekim biohemijama, kratkotrajno provirivanje kroz prozor zahuktale kosmičke kompozicije pri zaustavljanju na peronu jedne usputne stanice, bela para toplog eonskog daha u ledenim razmerama beskonačnih svemirskih kompasa (Tako je govorio Stephen Hawking, ili možda nije, pojma nemam, ali mudro zvuči).

Medžutim, bez smrti život kakav poznajemo ne bi imao smisao....naša želja da nešto uradimo, da se ostvarimo i ostavimo iza sebe trag, više određuje činjenica da nam je rok trajanja ograničen i da ćemo svi umreti nego bilo šta drugo. Ili je strah od smrti strah od života? Nije nas to brinulo pre rođenja, neće ni kad umremo.

I na kraju, pročitah skoro:
is there sex after death?

A odgovor je naravno bio:
as much as there was before death....



Post je objavljen 13.02.2006. u 12:08 sati.