Zanimljiva mi je jedna stvar. Evo moj prijo iz Zagreba piše blog već neko vrijeme(zahvaljujući njemu sam i ja postao blogger). Uspio je dokazat kako je blog kao svojevrsni internetski dnevnik izgubio svoj osnovni smisao. Naime, otkad malo otvorenije priča o svom životu, ljudima oko sebe, raznim doživljajima, okolina ga je počela doživljavat drukčije. Kaže mi da se ispočetka stvarno trudio ostat što je više moguće anoniman, baš da ne bi došlo do ovakvih problema. Ali neki ljudi su ga provalili, kaže da ni sam ne zna kako. Uglavnom, na kraju je prisiljen "smaknut" blog. Kaže da će pokrenut novi. Meni je to malo u k.., jer ipak je njegov stari blog imao neki image, ono nešto. I prema stavu, i načinu razmišljanja, na kraju i po količini iskrenosti u postovima, zbog koje je na kraju nahebao.
Nekako se ova njegova priča uklapa u cijeli niz događaja zadnjih par mjeseci, kad su ljudi s odličnim blogovima bili prisiljeni ugasit blog, što zbog prijetnje otkazom, što zbog ukora pred isključenje, što zbog povrede nečijih ljudskih prava ili prijetnji smrću.
Ljudi bi trebali imat više hrabrosti na blogu. Divim se onim hrabrima. Ispucaju se svijetski, ono doslovno "sve u šesnaest", pa kud puklo da puklo. Takav je i moj prijo. Pa iako mu je stari blog platio "životom", znam da će prijo i dalje ostat onaj stari dobri Xanax.
Keep on bloggin'!!!
Post je objavljen 09.02.2006. u 09:34 sati.