Bila sam na roditeljskom danas. Učiteljica pričala o tome kakva su nam dica, na što moramo obratiti pažnju, koliko sati dnevno bi bilo poželjno da sidimo s njima kod kuće rešetajući po gradivu, da moramo dolaziti na roditeljske, na informacije... Sad ima cila knjižurina nekog zakona u kojem između ostalog piše da ako se roditelj ne pojavi tri miseca na informacijama, odma se zove Socijalna služba. I svašta još.
I tako, poslije sastanka, ostane nas par znatiželjnica u razgovoru s učiteljicom da škicnemo malo u imenik. Bez obzira što učiteljica kaže da moja Mudrica nikad nema mira, stalno se vrti, brblja, uvik ima nešto za reći kad je se ne pita, vidim da joj ocjene nisu loše. Di stigne skupiti tolike petice kad i sama znam da je zadržati njezinu pažnju na jednoj temi duže od pet sekundi nemoguća misija?! Bacim oko usput na nešto napisano običnom olovkom. Hrvatski jezik: 30. 01. - nema domaću zadaću. 31. 01. - nema domaću zadaću. Još jedan takav zapis i ne gine joj jedinica nalivperom u kvadratiću onom.
Kao i inače nakon roditeljskog, vraćajući se kući, svečano obećavam samoj sebi da ću od ovog trena, evo, odma sad, biti stroga i odgovorna roditeljica. Kad dođe iz škole ima odma pisati domaći. Svaki četvrtak idem na informacije. Svaki dan pregledavam bilježnice. Und so weiter...
Sad, ne moram baš SVAKI četvrtak na informacije... okej, neka dite barem ruča prije pisanja domaćeg... aj, idem malo pregledavati bilježnice.
Nađem ono od 30. 01. da nema domaći, ispod potpis učiteljice. Malo ispod toga datum od idućeg dana i nekoliko učiteljičinih rečenica, a svaka završava uskličnicima. Na kraju piše nešto kao neka se roditelj potpiše. Gledam i nije mi baš jasno; kad sam se ja to potpisala, a da se toga ne sićam? Gledam bolje, malo mi je čudan potpis... Mudrica ga krivotvorila!! Ne da ga je krivotvorila, nego je to tako dobro izvela da učiteljica nije skužila!
Sad sigurno mislite da sam je mlatila, vikala na nju i takve neke stvari koje svaki normalan roditelj radi u takvoj situaciji. Nisam. Rekla sam joj nekoliko kratkih rečenica o tome kako to nije u redu, kako sam ljuta i poslala je na spavanje. Ali nisu rečenice bile kratke zbog ljutnje, nego mi je došlo da puknem od smija i ponosa istodobno. A sunce materino pametno, kako mi je samo skinula potpis, ne bi ni ja bolje! A ide u drugi osnovne tek... bit će nešto od male.
Post je objavljen 07.02.2006. u 22:51 sati.