Kad sam napustio drlog nije bilo previše emocija, jer se to rijetko pokazivalo (samo kad je rakija djelovala), ali sad bi se vrlo rado vratio. Nema više cjelodnevnog vegetiranja u krevetu i skitanja po gradu. Kod kuće uvijek ima kruha, u svako doba dana. Ali u drlogu je uvijek bilo zajeba, ugura, utura i svega ostalog ko kome stigne. Nema više strepnje da kad zvono zazvoni da bi s druge strane vrata mogo biti inkasator (što mi malo nedostaje!?). Ovdje je stalno neka galama svakom smeta svaki kujac i nema mira. Jebeni vlakovi me ujutro ne bude jer ih ni nema, a ni cimera koji ne daju da krmačim u krevetu. Nema spavanja od jutra do večere, pa na kavicu kod nekih kolega s faksa u brak. Jebemu fali mi onijih diskusija di se mlati prazna slama, kako je kaciga besplatna kad je motor š njom skuplji, i tako to. Alternative drlogu nema, mogu samo reć da fali, eto! Fali mi daska u glavi i mom cimetu pločice na stomaku. Ne igram kladionicu i ne maštam šta ću radit s tolkim parama kad ih dobijem. Jebeš ga živaca više ni nemam. I sve što vam imam za reć je da se ne žurite s faksom, ima vremena. Bar vam starci ne seru što čarape leže kraj kreveta i što soba izgleda koda si u drlogu.
Jebeno vaš i naš i ničiji
drkaroš
P.S. oće li biti pola i za mene ako dođem?
Post je objavljen 06.02.2006. u 01:17 sati.