Možda meni i nije najgore,nije fer od mene što sve mućim svojim problemima,što cmizdrim i depru prenosim na ostale.Jaako mi je žao,sry-te.Ali,ne znam se sama nosit sa ovim,ne mogu.Ovo je ipka bolno za mene,previše je suza otišlo u ta 2 dana.Sad razumijem sve ljude u depri,sve tužne.Stalno me mući pitanje što sam ja Bogu skrivila,zašto me tako kažnjava.Ljudi koje volim me tako razočaraju.Još se nisam potpuno ni oporavila od Jure,a već novo razočaranje.Nemam ja snage za to,teško mi je glumit sreću i smijat se kad ja to ne osjećam.Mrzim onaj svoj umjetni osmjeh koji stalno glumim pred ljudima koji mi nastoje pomoći(i kojima sam jaako zahvalna),ali ne želim da i oni pate zbog mene.Znam da neke već živcira to,ali ja se moram nekom izjadat.Ali nije meni najgore,sjetim se gorih slučajeva.Npr,sretna sma da je živ,pa makar nije samnom.Pretpostavljam kako je teško ljudima koji izgube nekog tako dragog,i ja sam sretna s ovim.jednom,možda...Možda će jednom doći i moje vrijeme i ja ću dobit svoj komadić ljubavne sreće.A bit će to uskoro.
Hm,da..teshko meni kad se ni žvaljit ne znam
Post je objavljen 05.02.2006. u 21:04 sati.