Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/rijama

Marketing

Sorry seems to be the hardest word

Ne znam šta da mislim o ovim kontroverznim anti-islamističkim karikaturama ali znam da mi je cela stvar privukla pažnju.

Sa jedne strane, čvrsto verujem u slobodu izražavanja. Sa druge strane verujem u toleranciju, međusobno razumevanje, raznolikost. Verujem da svoje stavove možemo da izrazimo i tako da oni ne budu uvredljivi po druge ljude. Sloboda je divna stvar ali ide ruku pod ruku sa odgovornošću. Vređanje stavova i verovanja drugih ljudi po meni svakako nije sinonim za konstruktivnu kritiku i argumentovanu diskusiju.

Čitajući rasprave na ovu temu, zaista sam se razbesnela videvši koliko ljudi muslimane kolektivno naziva ubicama i teroristima. Iako nisam muslimanka, dolazim iz zemlje koja je prošla sve stadijume negativnog publiciteta i znam kako je biti etiketiran na svakom koraku. Da, neki su muslimani nedvojbeno ekstremni ali je mnogo više onih koji su pažljivi prijatelji i vredni i odani građani zbog čega zaslužuju svako poštovanje. Ja mogu a i ne moram imati mišljenje o nekim aspektima njihove kulture ali, dokle god ona kao takva ne pogađa nikoga, ko sam ja da im sudim? Živim i puštam druge da žive, tako to može i treba da bude.

Nasuprot načinu na koji su muslimani prikazani u medijima, moja su iskustva sa njima stoprocentno pozitivna. Ti ljudi su me naučili nečemu što ne vidim tako često u ovom našem pre-užurbanom društvu - solidarnosti, osećaju zajedništva, skromnosti, pristojnosti. To ne znači da su oni savršeni ali znači da nisu ništa manje ili više ljudi nego vi koji čitate ovaj tekst ili ja. Mislim da bi svi oni koji svoje vreme troše kritikujući ljude koje nikada zapravo nisu upoznali, muslimane videli u mnogo drugačijem svetlu kada bi načinili taj napor da govore sa njima a ne protiv njih. Raznolikost je najlepše što imamo na ovom svetu i zbog nje treba da budemo sretni a ne da se durimo zato što nismo svi gurnuti u jedan ograničeni obrazac koji ionako nije po svačijem ukusu.

Ipak, danas se osećam nekako usamljeno u tom stavu. Čitajući sve ove bloghaer diskusije zaključujem da sam samo "jedna od par" koja raznolikost vidi kao razlog za slavlje, ne mržnju. Mnogo su glasniji oni koji misle da "sve te muslimanske fundamentalističke ekstremiste" koji "ne znaju za šalu" treba pod hitno "proterati na njihov kontinent". Takav stav je uistinu tužan za 21. vek, zar ne?


Post je objavljen 04.02.2006. u 19:48 sati.