Tacno u ponoc 1973-74.
Los Andjeles.
Pocela je da pada kisa,
po palminom liscu pred mojim prozorom.
Oglasile su se sirene i petarde
i zagrmelo je.
Legao sam u devet uvece,
pogasio svetla
navukao pokrivac.
Njihovo veselje, njihova sreca,
njihovi vrisci, njihove papirne kape,
njihovi automobili, njihove zene,
njihovi diletanti u opijanju...
Novogodisnja noc me uvek zastrasuje.
Zivot ne zna nista o godinama.
Sad su trube umukle i
petarde i grmljavina...
Sve je trajalo samo pet minuta.
Cujem samo kisu
po palminom liscu
i mislim:
nikad necu razumeti ljude,
ali sam ipak,
preziveo.
Bukovski
Sigurno bi bila aktuelnija da sam je postavio pre mesec dana, mada mi to nije ni bitno s obzirom da mi se pesma svidja. Prevodio je jedan moj prijatelj, tako da prevod mozda nije najbolji :-)
Post je objavljen 02.02.2006. u 21:23 sati.