- O, dobar dan gospon Dragec. Kak je?
- Bok sused! Tak, po malo, ide.. Čujte, ojte sim da vas nekaj pitam! Ste osetili potres neki dan?
- Jesam. Maznul je tamo negdje oko Samobora, vele..
- Da? Ja sam se pak poveselil da je onaj debeli ministar financija opal na saborskim štengama!
- Neće grom u koprive, moj susjed. Tamo vam je pao onaj pjevač, Vukov, sjećate ga se?
- Kak se ne bi sečal! Onaj z lepim glasom kaj je celi život peval f Australiji. A kaj je pak taj delal f Saboru?
- Pa izabrali su ga.
- Ko? Ja za njega nis glasal..
- Pa neki drugi dragi ljudi, glasači..
- A, tak.. pa, lepo su ga zajebali, oprostite na izrazu. Hm, da se ni rival f politiku morti bi još peval..
- E, da. Danas vam svako hoće saborsku penziju.
- Je, njima ova moja železnička pemzija od 1200 kuna ne bi bila ni za pljuge.
- Da, gospon Dragec. Imate pravo. Ah, što ćete. Idem ja sad..
- Gospon magister, bute si jednog pelinkofca..?
- Ne bi sad, hvala. Žurim. Doviđenja, gospon Dragec..
- Bok, gospon magister, bok... lepi pozdrav..
Post je objavljen 04.02.2006. u 11:25 sati.