Tu di ja radim ima samo par malih ducanica tipa nasih pecenjarnica di dodes uzet kavu ujutro, rucak popodne, nesto za popit u toku dana, pregricnut, i sl...i naravno, kako ih nema bas puno, ispadne da uvik ides u isti, i da svih koji tamo rade znas, a i oni tebe, pa ti se pocnu veselije javljat i mahat ujutro..ne da se tu velika prijateljstava sklope, ali bar vise ne moras rec kakvu kavu pijes, dosta im je da ti vide smrknutu facu ujutro i sve im je jasno.
I tako dodem ja jedan dan u NASU pecenjarnicu po rucak, a i da im kazem tuznu vijest koja je zadesila nasu kancelariju, mislim ipak smo mi svi postali jedna velika happy family i red je da se javi ljudima kad ode neko koga su oni hranili...
- Ja ne znan jel vi vec znate, ali Tom je umra od srca - pocnem ja malo plaho, ne znajuci kako ce oni primit tu vijest....al' vidim ja oni mene malo blido pogledali i samo sta nisu slegnuli ramenima.
- Ko je Tom ? - ipak su upitali.
- Pa kako ne znate ko je Tom - skoro pa uvrijedeno cu ja - pa veliki momak, kupova je ovde skoro svaki dan rucak, i to uvik isto, double cheeseburger deluxe ...- pocnem objasnjavat...
- Double cheeseburger deluxe !! - uzviknu on pa onda vikne jos i kuvaru...
- Ej Chin znas da je double cheeseburger deluxe umra !!
A sad se i kuvar uvati za glavu pa i on zakuka - double cheeseburger deluxe je umra!! oh neee !
i prosiri se vijest ko pozar i skoro su svi u kuhinji ponavljali - double cheeseburger deluxe je umra e a bija je veliki covik. Ma nije valjda double cheeseburger deluxe!
I dok su oni tako lelekali i mrmljali uputim se ja lagano prema vratima ,sad vec zabrinuta gledajuci ono sta nosim u ruci, a i cesto jedem; KOKOS SA BROKULIMA !
Post je objavljen 24.01.2006. u 15:23 sati.