čitam danas trakavicu s čadežom i blogom i samo tako me zasvrbili prsti... pa reko da se javim :)
neću komentirati slučaj jer mi je sve to puno vike nizašto, tko hoće čuvati svoju initimu i ne želi da ga drugi čitaju neka piše u tekicu, simple as that...
inče sam dobro, hvala na pitanju. još uvijek nisam diplomirala. opet radim. naizgled ništa se puno ne mijenja, a sve se mijenja.
deda mi je umro prije dva i pol mjeseca i uništava me grižnja savjesti da mi nije dovoljno teško zbog toga. čini mi se da sam se prelako pomirila s tim. moj mozak je to nekako uklopio u moj život bez prevelikog problema. kao da je to najnormalnija stvar na svijetu. jako, jako sam ga voljela i zato mi je jako teško što nisam više plakala.
možda se uskoro opet javim....
Post je objavljen 23.01.2006. u 16:47 sati.