Marketing
OZBILJNA ZENA
(kaze google da je ovo portret neke ozbiljne zene... a i da bude nesto lijepo na ovom blogu)
OZBILJNA ZENA
Čim sam ju vidio, samu na parkiralištu, opazio sam kod nje nekoliko stvari koje bi mi mogle smetati. Kao prvo, imala je previše ruža na usnama. Nisam htio zamisliti njene usne na mojima, neizbježan je bio taj odvratni okus u ustima i neizbrisiv trag vodootporne šminke. Takve sitnice mogu sve upropastiti. I išla je prema autu s ključevima. Izbjegavao sam žene što voze. Stari mi je često govorio da će me žene jednog dana koštati glave, a žene za volanom su imale u rukama dobar način baš da to naprave. Jedan tik živčane žene i ode sve u pizdu materinu. Nisam si htio priuštiti takvo što.
Uglavnom, kad sam vidio tu prenašminkanu vozačicu tog popodneva, već sam u glavi vidio propast naše moguće veze i propast mog života. Skepsa na prvi pogled.
Došao sam i, ne znavši kako razbiti led, naslonio sam se na njen auto. Auto je na prvi dodir moje ruke upalio svijetla, počeo trubiti i pištati.
- Šta vam je, čovječe? – upitala me šokirano. Iskrivio sam usne u usiljen osmijeh.
- Mislio sam, da biste me mogli povesti, ako nije problem – rekao sam. Zvučao sam sam sebi kao kakav mafijaš. Švercer droge što će ju odvesti van grada, upucati i baciti u prtljažnik. Ona se prijazno nasmiješila i rekla da može. Čudna žena.
Ušao sam u auto. Mekana sjedala, a i mislim da je auto bio dobar. Ona upali auto i krene.
- Dobro voziš – rekao sam, nakon par minuta.
- Naravno – rekla je, šeretski se smješeći – Ja sam ozbiljna žena!
- U to ne sumnjam – rekao sam. Ona me zbunjeno pogledala. Nakon nekoliko trenutaka, rekla je:
- Trebaš nešto popiti.
- Definitivno – složio sam se.
Zaustavili smo se ubrzo kraj neke zgrade.
- Tu živim – rekla je. Slegnuo sam ramenima.
- Pa, hvala na vožnji. Valjda ja sad idem... – rekao sam. Ona me opet zbunjeno pogledala.
- Pa prvo idemo popiti ono piće što sam rekla!
- Ah... a to je bio poziv?
- Pa što si ti mislio?
- Ja sam mislio da je to dijagnoza.
Ona me opet zbunjeno pogledala.
- Ti si čudan – rekla je – Hajde, idemo.
Ja sam se izvalio na njeni skliski, kožnati kauč, a ona je otišla po cugu. Riba je imala dobar stan, velik.
Donijela je viski i pustila neku muziku.
- Šta je to?
- Ovo? Ovo ti je Tom Waits. On ti je super.
Osluhnuo sam te čudne zvukove što su izlazili iz zvučnika.
- Zvuči kao da puši šteku Drine na dan. Bez filtera.
- Pa, mislim i da puši.
- Nije mu baš to zdravo
- Jel to dijagnoza? – upitala je, sa drskim cerekom na faci. Uzeo sam čašicu viskija što mi je natočila, naiskap ju popio i rekao:
- Jebeš Toma Waitsa!
Grudnjak se te večeri otkopčao na meki dodir i čarobnu riječ. Kondom se otvorio i navukao u sekundi. U ključnom trenutku ona me nije pogledala kao dijete kojem su uzeli vrećicu smokija. Gledala me milo. Kraj toliko mogućnosti da nešto krene krivo, a te večeri je baš bila ta mogućnost po kojoj je sve išlo dobro.
Tako sam te noći izgubio glavu za ženom za volanom.
Post je objavljen 12.01.2006. u 00:48 sati.