Evo kakvu sam zanimljivu poslovicu našao kod Dositeja Obradovića u njegovim Basnama: „Nije lud ko tri pogače izede, nego onaj koji mu ih da.“ Bio sam nekoliko dana sasvim ushićen i svima ponavljao ovu izvanrednu mudrost.
Ovakve jednostavnosti makar na kratko pomognu čoveku da se zaboravi i prebrodi određene periode kada je, recimo, bez para. Sedenje kod kuće i buljenje u zatvoren ormar, uz skroman ali pošteno zarađen obrok od blitve i krompira, takođe ništa ne košta. Može se čovek naždrati i crnog i belog luka odjednom, a onda tek nije potreban izgovor za povlačenje iz sveta i samovanje. Tada to niko ne uzima za zlo i uobraženost, nego ti misle: „Džaba te bilo!“
A danas su u ulazu mlatili neku devojčicu, da se to nije moglo više izdržati koliku je ona buku pravila. Morao sam da izlazim i da molim te ljude da je vode negde drugde, eno im kontejnera u dvorištu, iza bi je mogli na tenane tući i nikom ne bi smetali.
U novoj godini ja idem na svoj stari posao, i to nije dobro, to je loše. Moj direktor je kupio neke ribetine koje mu drežde u akvarijumu tačno iznad glave, ne mrdaju. To su bile ljupke, male ribice, ali sad su odvratno porasle i izgledaju kao riblji lešinari, nagojene i glupe. Svaki put kad uđem kod njega u kancelariju ne smem da ih gledam koliko su odurne. Kad on ode negde na službeni put ja često pljunem u akvarijum i psujem ribice i mašem im tiganjem i flašom suncokretovog ulja ispred nosa, pokazujem im gde svaka zloća ima da završi. Neki put kad sam naročito razjaren unesem i šporet pa i njime mašem.
Moja velika odluka za ovu novu godinu je da nikako ne prestanem da pušim. Čini mi se da se nisam ni opijao koliko treba u prošloj godini, pa na tome treba poraditi, ali planski.
Post je objavljen 12.01.2006. u 00:14 sati.