Da, baš me dugo nije bilo ovdje.
Moram s ponosom priznati da imam i pametnija posla u životu od pisanja bloga, i to je jedan od razloga više što ove stranice sigurno nikad neće ući na cool listu i slično.
Nikad mi to i nije bio cilj, da se razumijemo.
Danas mi se baš piše, a ništa mi suvislo ne pada na pamet.
Gledala sam Dvornikove i baš su mi simpa. Razbilo mi je predrasudu. Nisam znala puno o njima, ali mi nikad nije bio simpa Dino. Stvorila sam neku svoju sliku o njemu kao totalnom kretenu i sad sam se ugodno iznenadila.
Malo sam tužna danas jer mi se pas razbolio. Nemam pojma kaj mu je. Samo leži, ne jede, jedva da je malo vode popio. Ako do sutra ne bude bolje zvat ću veterinara. Danas nisam jer mi ne izgleda ozbiljno bolestan, ali me čudi da ne jede. Inače jede sve osim luka i limuna. Fakat.
Imamo i macu.
Maca je kraljica. Fina guzica. Domača tigrasta, ali da ju vidite koje ima manire... Bečka škola.
Lako njoj. Ona živi u kući, na toplome, spava na prozorskoj dasci, jede whiskas, sere u pijesak.
On je dvorištar (naš Pas).
Spava u drvenoj kućici, jede govna (da prostite) i sere di stigne. Ali mi ga svejedno volimo najviše.
I vjerujte mi na riječ, on se nebi s ovom kućnom mačkom mijenjao nikad. Prije bi umro.
Ali sad kad je bolestan, ipak je u kući. Vidim da mu godi kaj svako malo oblijećemo oko njega.
Mazimo ga, pričamo mu. Danas sam mu čak i čitala. Sad i meni glupo zvuči kad to ovako kažem, ali stvarno sam mu čitala.
Životinje su mi divne. Uživam u njima. Imala sam svojevremeno i patke i kokice, ali smo ih dali prijateljima jer su susjedi malo sraćkali. Nešto u stilu da pijetao rano ujutro kukuriče. Ne, nego će u podne, kulturno, da ne smeta. Uz najbolju volju nisam ga uspjela naučiti da kukuriče po kućnom redu, pa sad kukuriče u drugom kvartu di žive normalni ljudi.
Eto, ljudi, malo smo se družili. Svratite još koji put na kavicu, a do tada - budite svoji!
Pozdrav!
Post je objavljen 11.01.2006. u 22:15 sati.