Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/poisonce

Marketing

Stajling Silvestrova

       Deset sati plesa, pjevanja, skakanja, alkohola, prigušenih svjetla, zavođenja, dobrog raspoloženja, odbrojavanja..hmm, da, miriše na Doček. Ove godine mi je stvarno bilo predobro od prvog do zadnjeg trenutka proslave, bila sam očarana gotovo svim detaljima. A i općenito sam uživala u prosincu, zato me nije bilo. :)
       Dok je 98% pučanstva nervozno trčkaralo gradom u potrazi za novom krpom kojom će se umotat da dostojno uđu u novih 365 dana, ja sam vježbala sexy lizat prste umočene u kremasti fil i otopljenu čokoladu, satima ležala ispod bora i razmišljala može li ga itko bolje okitit, smijala sam se stalno, općenito sam bila sretna, zadovoljna, i još ako bi vidjela koju pahuljicu.. jiihaaaa, ja sam centar svijeta!! Nisam se htjela utopit u masi s mokrim jaknama koja će dati 400kn (a cifre nemaju veze s mozgom) za neporubljeni komad tila crne ili smeđe boje, jer te su boje trend ove sezone (trend=svaka baba u crnom i smeđem). Osim toga u gradu postoje tri trgovine i to još s 40% jednakih stvari pa su male šanse da možete kupiti nešto original i ne biti nečija kopija. A ja volim bit jedina, unikat. Volim to jako.
       Obukla sam crvenu haljinicu za koju jedna moja draga prijateljica kaže "Ti kihneš,a ona se raspara po šavovima..", a neki mudri ljudi kažu "Žene u crvenom su hrabre, seksepilne, strastvene.." Poslušala sam oboje – nisam kihala i bila sam sexy, haha :) Namjerno nisam bila u crnom, jer je to klasika. I cipelice s visokim petama su klasika, ali napeti listovi su mi neodoljiva klasika, i osjećam se neodoljivo u tim svojim cipelicama, a mogu i trčati u njima da me netko ganja. I šljokice. Na njih sam isto slaba, volim bit okupana zvjezdanom prašinom, to mi je premoćno!
       Nova godina je i bit ću dobra pa neću kritizirat cure koje : ne znaju ukombinirat čarape s uzorkom uz ostalu garderobu, koje nose strech hlače tri prsta kraće (skupile se u pranju), koje pokazuju pupak u kojem drže zalihe božićnih kolača, ..., one jednostavno nemaju ukusa, a o ukusima se ne raspravlja.
       Ali ne mogu zadržat za sebe pitanje opasno po život: ->Zašto cure koje ne znaju hodat u štiklama ipak hodaju u njima?! I zašto ne znaju da se kreću kao Steve Urkel, djed s hemeroidima, ukakana beba ili kao da imaju kroničnih problema sa savijanjem koljena i putem plešu bosansko kolo? Koliko god se trudila, ne pronalazim dovoljno dobar argument. Barem da se mama ili prijateljica sažale pa joj kažu istinu..
       A dečki.. Bilo ih je svakakvih, od patika do kravate. Neki su ukrali tatino odjelo s vjenčanja, a drugi nisu čuli da postoji nešto drugo za obući osim majice koju nose na nogomet. Meni su zgodni dečki u košulji, ali kad u njoj izgledaju ležerno, kad znaju to nosit. I sako i starke izgledaju kuul kad znaš to nosit.
Trebaš se dobro osjećati u onome što nosiš, najgore je, za oba spola, kad si uštogljen. I kad otkuca ponoć, a ne znaš valcer. To je opća kultura, svi bi trebali bar to znati. Cijenim one koji su bar pokušali udovoljiti mi. :)
       Kako god bilo, svi su na kraju pijani s odvezanim pertlama, kravatama na čelu, poderanim čarapama i prljavim cipelama. Gadni dečki zamućenih pogleda pokušavaju zbarit cure golog pupka koje ne znaju stajat u štiklama pa se predaju bludnosti da spase noge.

               Budite mi zdravi, sretni, pametni, zgodni i bogati!!

               Puse od Điniusa! :)


Post je objavljen 05.01.2006. u 01:01 sati.