Današnji dan..........ah šta da vam kažem?!Nije dobro,nije dobro ljudi moji.Tako je odvratno.Kako mi samo ljudi idu na živce(određeni ljudi).Vrijeđaju bez razloga.Nemaju što radit ,pa moraju vrijeđat druge oko sebe.Kako nisko samo mogu pasti!I stalno zanovijetaju da nije nešto po njihovom.Ne kužim.Da bar u jebenoj školi postoji prostorija samo za mene,samo za moj svijet,moja razmišljanja,moje ponašanje.Ali ne postoji.To je samo jebena škola.....................Neka svi prestanu pričati.Svi ti glasovi mi se miješaju u glavi,miksaju,stapaju,.....postaje sve gore i gore.Boli me glava.Svi UMUKNITE!!!Svi mi idete na živce.Nemogu se boriti protiv svih tih glasova.Vi ljudi niste normalni.Ali ja.......to je već bilo poznato da ja nisam normalna,luda,itd.Ma ja luda?!?!?!To nije dovoljno.Ima mnogih ljudi koji me ne razumiju što šalom mislim reći.Ja se samo malo našalim,a oni tu šalu shvate previše ozbiljno.Nemogu vjerovati.Pa to je samo obična šala.Mnogi ljudi neznaju što je to šala,kako se treba šaliti,..................Često se pitam zašto ljudi uopće postoje?!?Šta vi mislite?Ja upravo razmišljam.................Prva pomisao:UNIŠTENJE,SAMOUNIŠTENJE,................A moji osjećaji.Nitko na ovom svijetu ne pita što ja osjećam.Osjećam se jadno,iskorišteno,iscrpljeno,.......Zapavo ja sad ništa ne osjećam.Samo neka praznina.Neka duboka rupa koja se treba zakrpati,zazidati,nešto staviti u nju.Vjerujem da postoji netko ko bi mogao moju šupljinu popuniti.Vi svi imate dragu osobu koja je uz vas i u dobru i u zlu.Kad vam je ta rupa prazna,..............oni će vam je popuniti radosti.Btw.danas je bio dan D.Moj najgori dan.Idem ujutro u školu i putem vidim umorna lica i ljude kako se jedva kreću.Svi na štakama.Osim mene.Ja sam izuzetak.Ja jedino normalno hodam..................Ali osjećam kako mi je tijelo teško,nemogu noge dignuti.I odjednom stanem.Pogledam sve oko sebe i zapravo vidim da sam sama,da su svi oni ljudi bili iluzija,moja jebena mašta.Nemogu vjerovati.Samo što ne padnem u nesvijest.Ali uspjela sam se održati na nogama i krenula dalje...............................Skoro sam zaspala (u jebenoj školi).Tako sam umorna,nemam snage za ništa.Vjerujte mi.I vi bi se ovako osjećali da već danima ne spavate ili se pošteno ne naspavate,a i uz to imate hrpu drugih problema...................A tek moji roditelji.Za njih neću ništa reći.I bolje mi je da ništa ne kažem.Da bar imam moći da ih maknem od sebe.Da maknem sve od sebe....................................
Post je objavljen 22.12.2005. u 14:42 sati.