Pregled posta

Balkansko prokletstvo

(“za sve ono sto smo mogli a nismo”)




Zovem se Goran C. imam 22 godine.Neki bi rekli pa jos zelen klinac ,ni brkovi mu jos nisu izrasli sta on ima da kaze,medjutim moj je zivot – moja prica.Rodjen sam 12.08.1984 u Ljubini u jednom zabrdju nadomak B. Novog (da vam bude jasnija jedna vukojebina-tri brda jedna familija). Vec pre moga rodjenja u porodici su se osetile tenzije koje su sve sve vise ispoljavale na kozi moje majke tako da se nekad desavalo da situacija u kuci bude nepodnosljiva. Moja majka nije znala kako izaci na kraj sa ocem, trpela je njegove uvrede i samare koliko su njena napacena pleca trudan stomak mogli. Bila je jedna od onih sto uprkos svemu veruju da ce nekad tome mucenju doci kraj i da ce napokon otac doci pameti. A da zlo bude vece otac niti je pio niti ista nego eto tako da citiram “da se zna ko nosi duge gace u kuci”. Mozda otac i nebi bio tako strog (da ga malo eto ko opravdam) da nije bio dede i babe koji su bili pravi dusmani i zatucani ljudi. Mrzeli su moju majku iz ne znam kojeg razloga….mozda nije ispunjavale njihove kriterije, ili su oni bili seljaci a moja majka gradska zena. Moji roditelji su se upoznali tako sto je moja majka isla u posetu ujaku u vojsci ,ja mislim da je to bila Slovenija 83-ece –Ljubljana tako sam bar cuo i tu je ljubav planula. A majka mlada a mladost cini ludost I nedugo posle toga se uzese. Onda je sve bilo bajno a postalo je horor kao iz nekih filmova……I tako su ziveli dan po dan do mog rodjenja.

Kada sam rodjen moja majka je shvatila da nece moci jos dugo da ostane kod njih,barem nije zelela da joj dete pati kao sto bi svaka majka svome detetu.Ipak majcinska je ljubav najaca na svetu i njena vjera pokrece i brda i doline. Ona je bila jedina koja me je iz ljubavi drzala na nedrima i ljubila me svojim usnnama i celivala me svojim suzama krijuci svoju bol duboko u sebi.
Tri sedmice po mome rodjenju dok mi nije bilo majke,dok je isla da otera marvu na pasu prisao je moj djed mojoj kolevci i uzeo me u narucje.Zamotavsi me u krzno i samo popreko pogledavsi oca na izlazu zaputi se u sumu nadomak kuce. Otac ni rec nije progovorio. Nosio me je sve dalje i dalje putevima samo njemu znanim.Svuda su bili tragovi divljih svinja koje su u coporima silazile niz planinu u potrazi sa hranom .Posvuda su bile brazde razrovane njiihovim ostrim kljovama i tragovi zuba na drvecu gde su ostrile zube. Samo me jedna stvar u zivotu tisti a to je voleo bih znati o cemu je deda tada razmisljao dok me je nosio daleko od moje majke,zar je njegova bes bila toliko jaka, zar se nije plasio ni boga , pa imao je I on djecu.Noc je polako padala I na nebu su se pocele uocavati prve zvezde ,moji vjerni pratioci I jedini svedoci bajke koja se odigravala na dan 28.12.1984. Dan kada je pokusao pokidati sve veze koje su me vezale za njegovu porodicu I njegov dom. Vec je bio daleko odmakao I njegove su namere bile upitne kada se zaustavio na vrhu brda. Pogledao je oko sebe kao covek koji trazi odobravanje,potporu u drvecu, mozda mu je suma nesto pricala . Spustio me je u vec pozutelo lisce zamotanog u dekicu koju me moja majka isplela jos 3 meseca pre moga rodjenja. Okrenuo se I otisao bez reci,bez ijednog osecaja u oku I bez trunke samilosti u dusi. Zakopacao je okovratnik pred laganim naletima vjetra I zaputio se niz strmi puteljak vidljim samo njegovom oku navodjen slabom svetlosti sto se prostirala u daljini u podnozju planine. U daljini su se culi urlici vukova koji su pozdravljali noc I skupljali se u copore pred vecernji lov.
Majka dosavsi kuci prvo je obavila sve svoje zadatke koje je kao zena I domacica kuce morala da obavi.Usla je u kuci tiha kao I obicno, iscitavsi molitvu u sebi pred vratima. Njeno telo je govorilo jedno a dusa drugo. Skrusena I ponizna ,vazda uplasena uputila se u sobu gde sam ja lezao u kolevci. Donela je bila vrc svjezeg mleka za mene I bila zahvalna svevisnjem sto je dozivela jos jedan smiraj dana sa mnom u narucju.
Djed je sedio na svojoj stolici piljeci u treperavi plamen svece I njegov je pogled zacaklio cuvsi vrisak koji se je prolomio kroz noc. Vrisak koji je odjeknuo kroz noc.
Te sekunde I planina je brujnula. Hroptavi glas pomesan sa placom parao je planinom. Usecao se u dusu I parao drvece I prkosio vjetru. Majka je istrcala s sobe u bunilu. Nije znala sta se desilo ali njezin materinski intikt je znao samo jedno. Da nema njene bebe , jedinog onog do cega joj je stalo na ovom svetu I sto je jedinom drzalo u zivotu da ne ode jednog dana I udavi se negde u potoku. Istrcala je cupajuci se za kosu I pala na koljenima ocu oko nogu grleci mu I ljubeci noge I moleci ga da kaze gde je njena beba.”Gde je nasa beba,nas sin”. Otac je ja mislim po prvi put osetio nesto nemilo u dusi,osetio je nesto sto se ne bi moglo recima opisati ali njegovo drsko drzanje nije znalo uzvratiti osjecaje nego ju je samo grubo odgurnuo od sebe kao psa koji trazi komad ljeba. Plakalo je to divno bozije bice I molilo ali bez uspeha. Baba je izasla ne zeleci da slusa to gadno stvorenje koje je vristalo u noci,prvi put od kada postoje te planine. Tu su noc I vukovi dostojanstveno sedeli na obroncima slusajuci jednu pesmu koju ne razumiju ali su sve cvrsce grlili svoje male vucice gurajuci ih pod svoja topla nedra.Tu su noc divlje zivotinje imale razumevanja . Druge su zivotinje bezale,pred smrt su iskakale hrabro iskezenih zuba I narogusene dlake a danas su samo bezale. Bezale su od zlih ljudi.
Majka je istrcala napolje razdrljenih grudi I ociju iz kojih su isusenim tokovima suza klizile kapi krvi. Padala je I ustajala kao u bunilu,vristeci nerazumne reci sto ih je njena dusa pojala. Uto je izasao moj stric Dragan iz susedne kuce sa fenjerom u ruci. Nije mu trebalo nista mnogo reci , sve je sam znao,znao je koliko mrznje ima u toj kuci I koliko su spremni daleko da odu. Zagrnio ju je svojom jaknom I otisao po pusku u kucu.Rekao joj je blagim glasom mozda jedinim od kada je dosla.”Ne boj se Marice,idemo I naci cemo tvoje dete,nista mu s nece desiti”. Trcala je bosa otecena lica dok joj je vjetar mrsio kosu a ostruga kozu gulila za tela.Plakala je I dozivala svoje cedo. U svakome je naletu vjetra cula djetinji plac I to ju je jos vise drazilo. Trcala je u mrklom mraku I glavom udarala o grane drveca I siblje koje joj se usecalo u lice. Nije osecala bol,nije osecala nista. Bila je kao kamen koji se kotrlja I udara od prepreke I odbija dalje.Njeno srce je osluskivalo I culo je daleki plac u daljini. Daleki plac djetinji je odzvanjao njenim usima.Pala je na svoje dete kao sto majka pada na mrtvo dete a ne zivo. Davila ga je svojim rukama I ljubila svuda po telu.Krv joj je liptala iz sveg lica I mazala me svuda po licu. Njena hladna usta su pokusavala da zaustave plac koji je rezao kroz noc. Onda ju je stric odve o kod sebe kuci. Bio je brat od oca. Celu noc je sedeo sa zapetom puskom u ruci cvrsto resen da ubije prvog koji pokuca na vrata ,bio to otac ili deda ili baba ili sam djavo. I on je osecao gadjenje prema njima . Cak je I povracao u sobi. Sedeo je u nasloonjacu I slusao otkucaje sata a tisinu su samo probadali tihi hroptaji I jecaji s vremena na vreme koji su lagano ali plasljivo kao zec tonuli u san.
Sutradan je stric uzeo mene I majku I odvezao na zeljeznicku stanicu. Plativsi majci kartu oprostio se od nje I suznim okom ispracao zadnje delice voza koji se gubio u daljini. Sada je morao nazad kuci. Usput je shvatio da nisu zivotinje oko kuce vec da se zivotinje nalaze u kuci. Znao je da ide u medvedji brlog ali se tog dana osecao nepobedivo.
Majka je dosavsi kod svoje majke vecinom rekla sve sto se desilo. Oca nije imala nego samo majku I sestru udanu u S.M. Pocela je ziveti sa majkom mojom drugom majkom do moje cetir i po godine. Baka je svaki dan proklinjala I oca I citavo njegovo pokoljenje pozivajuci se na pravdu boga. Tada je moja majka upoznala M.D. Posle nekog se vremena I udala I preselila u selo B. Zaposlila se bila u Interpletu,tvornici tekstila Nedugo posle toga je zatrudnela I rodila prekrasnog sina Zdravku. Bio je to ne moze se reci savrsen brak jer takav valjda I ne postoji ali posle svega ovaj muz joj je dosao kao dar sa neba.Bila je srecna. Ja sam od tada vecinom ziveo kod bake, I baka bi me vikendom stavljala na bus I tada bih isao kod majke udaljenom nekih 18-20km.Vec sam bio napunio nekih sest godina a polubrat je imao godinu kada je majka dosla kod bake I ostavila polubrata jer je sa ocuhom isla na neku svadbu kod T.B. Bili su to kao kucni prijatelji.Taj dan majka me je poljubila I otisla . Sledeceg dana koliko se secam ustao sam nesto ranie nego inace. Polubrat je spavao na susednom kaucu. Ustao sam I otvorio vrata odsobe I izasao odma u kuhinju. Sunce samo sto je bilo izaslo. Kuca je bila puna zena I muskaraca od kojih vecinu nisam poznavao .Svi su me grlili I ljubili I svi su plakali. Neko mi je dao cokoladu, neko keks a neko poneku novcanicu. Kroz redove ljudi ugladeo sam ocuha kako uplakana lica ,krvavih pantalona I kosulje pomjera bradu kao da nesto prica.Uzeo me je u narucje I plakao mi kao malo dete na ramenu.Sav sam bio crven od krvi. Prislonio mi je balava usta na uho I sapnio u naletu od nekoliko trzaja ,kao kad bol koci rjec u grlu. “Gorane sine nase mame vise nema”. Samo sam gledao preda se I svi ti ljudi su mi se cinili zanimljivim. Nisam plakao. Nisam znao sta je SMRT. Dosla je komsinica Sefika I odvela me kod sebe kuci ,kod svoje dece da se igram.
Te noci na svadbi pred sami pocetak rata bilo je mnogo ljudi, mnogo se I pilo a mnogo se I pucalo. Pijani B. Dj. ranio je jednu zenu kalibrom 7.62mm kroz usta I moju majku pogodio kroz ledja direkt kroz srce. Bila je ziva jos dva minuta I onda je napustila telo u lokvi krvi na rukama mog ocuha, tada coveka kojeg je volela. Domacin kuce nije dao da se muzika prekine ni da se kvari veselje. Izneli su moju majku kao komad drveta I odvezli na stanicu pre vecnog pocivalista.
Poginula je nesretnim slucajem 26.05.1991 god. Na sahrani je bilo 11 000 ljudi.
Tada je imala 24 godine.
In memory-Rest in Peace

:Nedugo posle toga I baka se razbolila od zalosti za majkom i 1995 godine umrla u mukama pored mene dok sam spavao.Pravi otac mi je nestao u ratu 1995 u krajini.Ja i dalje lutam ulicama trazeci svoje izgubljeno detinjstvo hodajuci od ruke do ruke ,I moleci za jednu toplu rec. Podivljao bez osjecanja I roditeljske paznje neznam da li cu se ikada moci uklopiti u porodicu.Da li cu ikada pronaci svoj mir……?


Post je objavljen 20.12.2005. u 15:24 sati.