Gljive su nesto sto trebate shvatiti jako ozbiljno.
Ima jako puno jestivih gljiva i svaka od njih ima svog otrovnog dvojnika. Neke su manje opasne, a neke i smrtonosne.
Mnoge jestive gljive znaju tesko padati na zeludac ako se ne spreme na neke posebne nacine, pa takve gljive nikada niti ne berem.
Kada berete gljive, najbolje bi bilo da idete sa nekim tko ih bere godinama. Lakse cete nauciti kako prepoznati koji gljivu i puno lakse cete prepoznati otrovnu.
Ako se odluciti ici sami, obaveno, ali stvarno OBAVEZNO se naoruzajte literaturom. Velike enciklopedije gljiva i slicne knjige. Upocetku cete brati polako, jer treba gljivu detaljno prouciti, ali ce se karakteristike poceti ubrzo lako uocavati. Najbolje bi bilo jos jednom prouciti kod kuce nakon sto su ubrane, pa jos jednom smireno i polako. Gljive su fine, ali i smrtonosne ako se olako shvate.
Drugo bi recimo pravilo bilo, koje isto jako ozbiljno shvatite:
Ako niste sigurni da je gljiva jestiva, tj da je te vrste koju zelite ubrati, nemoj te ju ubrati. Ponekada gljiva moze i biti jestiva, ali ako niste sigurni, pustite ju.
Nikad, ali stvarno nikada nemojte unistavati otrovne gljive, jer tako i unistavate micelij. On je jako vazan u prirodi i ponekada uz micelij otrovnih u simbiozi moze biti i micelij jestivih gljiva koji jedno bez drugo nemogu.
A sto je ustvari micelij? Skup sitnih mikroskopskih pora iz tla ili drveta koje izrastaju u tanke niti koje se sire poput neke mreze, a ako micelij ima dovoljno hrane i vlage, niti postaju deblje i nakon nekog vremena se skupe u gusti splet koje izadju iz zemlje i tako nastaje plodiste ili kako ga mi zove gljiva :). Pa tako ako unistite gljivu tj stragete je ili iscupate iz zemlje, unistit cete micelij (ne odmah, ali ako je akcija ucestala, sigurno), a tako i gljive.
Gljive koje se neuberu treba pustiti da istrunu i tako udju nazad u zemlju da se proces moze ponoviti. Samo na taj nacin cete svake godine moci uzivati u super hranjivim i ekstremno finim jelima.
Nakon sto uberete gljivu, ona se mora odmah ili spremiti za kasnije na propisan nacin za svaku gljivu, ili osusiti i samljeti ili pojesti. Za tu vasu odluku imate od 12 do 24 sata ovisno o gljivi, a nakon toga ih morate baciti.
Moja preporuka su sljedece gljive:
- vrganji, lisičice, djedovi, turčini, sunčanice, smrčci i zelene krasnice
Razlog? Najlakse za prepoznati (ali uvijek treba biti oprezan), najlakse za pripremiti (nisu potrebni nikakvi posebni postupci) i vrlo hranjive i ukusne, a i s njima se radi najvise jela :D
Htio bih vam obratiti paznju na lisičice. Imaju jako slicnog dvojnika pa malo veci oprez kod njih.
jos sam nesto htio reci...................................
ah da...kada jedete gljive, nemojte piti alkohol, jer alkohol moze izazvati kemijski proces u nekim gljivama koji ponekad moze izazvati tegobe.
eto...posto jos nisam spavao danas :DDD nemam snage za recept, ali nadam se da sam nekome pomogao i da cete me shvatiti vrlo ozbiljno u nekim stvarima
later
Post je objavljen 21.05.2006. u 17:51 sati.