Moram odmah priznat da me od zadnjeg posta grizlo iščekivanje. Iščekivanje reakcije kolegice kojoj sam u prošlom postu posvetio par redaka, znate onih, "iz jednog daha".
Sreli smo se danas prije predavanja. Prvo mi je rekla da lažem(?!), da sam "to" napisao samo da je izazovem(?!). Onda mi je u prolazu "opalila jedan" u čelo(??!! - totalno čudna situacija, fizički obračun je tako ispod moje razine komunikacije, nadam se da je bilo "samo" u afektu).
Mogu ovaj događaj komentirat na dugo i široko. Izvlačit razne zaključke, dobre ili loše. Čak bi se moglo razviti i par zanimljivih teorija (znate svi da Maroons može lamentirat o određenoj temi "do sudnjeg dana").
Ali...nešto me fasciniralo.
Stvarno sam je taknuo...
...te dvije rečenice, tih pet redaka...
...potakli su na razmišljanje...
...koje je potaklo na ovakvu zanimljivu "reakciju"...
...hm...
Keep on bloggin'!
P.S. Ovo zadnje "...hm..." shvatite kao poticaj na komentar, obavite vi prljavi posao zaključivanja, jer ja bih mogao opet dobiti po nosu ako sam dođem do nekih zaključaka. Kako je okrutan ovaj svijet ženske emancipacije...
Post je objavljen 10.11.2005. u 23:25 sati.