"Miriše evo opet zima, snjegovi i kod nas već se peku mladi kesteni.
Na hladnoj postelji, Bože, koferi, pahulje u prozoru, to su zadnje slike koje pamtim i koje se ne brišu. U moj je san ko u svoj ušla dom. Zbog nje se dan pretvorio u noć. Idemo svud' samo tišina..Oko nas je mirno more u boji vina, samo tišina. Pogledom me miluješ, k'o da me dodiruješ, i svaki put kao da je prvi. Drhtao sam od blizine ispod oka naslućivao otići ćeš iz moje sobe brže nego svjetlost što kroz prozor ulazi zrak po zrak... Juče još... Ne znam kad je pošlo na zlo. Sitne laži, sumnje i strah. A kad zvijezda padne na tlo više nije zvijezda neg' prah.
Znam ja ko si ti i znam odakle si, a nema gdje te nisam tražio. Kako bi da te lažem mala, da noćas nema ništa izmedju srca moga i tvoga. O lag'o bi', al' mi ne ide. Kada spavaš, ne mogu da ne mislim šta sanjaš, ne mogu da ne mislim šta misliš, znam ti ukus karmina, bez tebe ne umijem više jutrom da se budim. Zbog tebe sanjam Cigane i smišljam slatke prevare, al' djavo se ne predaje, ti si mi u krvi.
A sada laku noć prazna je tabakera..."
Koncert
Prošle noći, u skoro izgradjenoj Beogradskoj Areni (sada već poznatoj po Evropskom prvenstvu u košarci) je održan i prvi koncert.
Zdravku Čoliću nije trebalo duže od pet minuta da podigne publiku na noge i izazove pravu euforiju. Fenomenalno je što mnogi (pa i ja medju njima) tvrde da inače retko slušaju njegovu muziku ali redovno posećujemo koncerte i uvek padamo u trans, uz svaku pesmu.
Neverovatno koliko pozitivne energije je bilo na jednom mestu, koliko puta je srce brže zakucalo zbog stihova kojima nas je protresao do srži. Samo ravnodušnost nije našla svoje mesto u Areni.
Puna tri sata je pevao i uspevao da nas održi na nogama. Ono što je mene fasciniralo (a i ostatak ženske populacije) je što se on tako dobro drži. Moja komšinica, Zdravkova školska prijateljica iz Sarajeva je već baka i nikako ne izgleda kao da bi tri sata mogla da peva sedeći a ne još i da vrcka kao on... Kažu da svakog jutra trči i radi sklekove u parku u Košutnjaku (Zdravko, ne komšinica). Znači, to je jedna od cena takve kondicije.
Gosti su mu bili Bajaga, Kemal Monteno i Kornelije Kovač koji su izazvali još suza i smeha u prepunoj sali...
"A sada laku noć,
prazna je tabakera,
pomalo vara me
ova atmosfera..."
Post je objavljen 16.10.2005. u 03:56 sati.