Danas smo skroz u pakiranju za metropolu. Mrzin se pakirat. Oprala san tri mašine robe. Dakle, napokon san naučila duperat mašinu! Starin. Ide Momak na par tjedana poslovno, pa odoh i ja ka moralna potpora. Ja ću na tjedan dana samo da mi guzica vidi puta. I da buden malo sa sestron, koju između ostalog nisan vidila predugo. Ona mi je i glavni sponzor puta. A past će i izletić priko granice. I majka je gori, sestra će popizdit s nama. Pretpostavljan da je već na rubu živčanog sloma, još kad je dovedemo do bankrota... Predavanja i fax će pričekat, ionako čekaju već 3 godine. Kaže sestra da je kasno da glumin štrebericu. I eto tako put putujen.
Inače, dan prođe, a jedva se uspijemo primistit iz postelje na kauč. Užas. Opet linčarimo. Guštamo ka dva prasca. Jebiga, posebni su to gušti. A kad si to već možemo priuštit... I da-Bog-da potrajalo. Zauvik! Koja kletva opaka. Više mi je stvarno neugodno. Ali šta ću kad je tako. Zaslužila san valjda. Da, jesan, definitivno! E!
Jesan li rekla da mrzin putovat?!
Post je objavljen 07.10.2005. u 23:59 sati.