Upoznaš nekog preko neta... Sta? Nije vam se desilo? Ili je neko imao loše iskustvo? Imala sam i ja, ali ovaj je put sve bilo drugačije. Dugo smo pričali, jedno drugom slali fotkice, i na prvi mah pomisli da i nije neki tip. Usput, razmenili smo i brojeve telefona, mada zbog njegovog emotivnog statusa(koji ja baš i ne priznajem) ja nisam htela da mu šaljem poruke ni da ga zovem. Ipak, jednog dana stiže mi poruka "Želiš li da dođem večeras?"
Iskreno, u tom trenutku sam samo smišljala kako da se izvadim ako i pristanem da ga vidim, a dečko mi se ne svidi. Zvala sam Dodu i dogovorile smo se da me nazove i ako počnem da vrdam, obavezno da mi kaže da moram kući. Izlazim sa posla, ispred stoji tip, a ja vilicu vučem po zemlji. ISUSE!!! Kako je sladak, a zgodan, a... Ma nemam ni jedan komentar, zanemela sam!
To veče smo se UPOZNAVALI (hahaha), malo smo se ljubili, ali ništa dalje od toga, mada se znalo da oboje želimo jedno drugo. Znala sam da baš i neću imati prilike često da ga viđam, ali opet vredi čekati...
I tako, prošlo je dve nedelje i on je poželeo da dođe... ili bolje rečeno uhvatio je vremena da se nađe sa mnom. Poslednja dva sata čekanja odužila su se... užasno smo želeli jedno drugo, i znali smo da nas čeka noć bez sna. Stigao je!!! Otišli smo daleko, van grada, negde gde ćemo biti samo nas dvoje izolovani od sveta. U pozadini se tiho čuje PLAVI ORKESTAR, nešto što je zajedničko svima nama... nešto što smanjuje razliku među našim godinama. Nismo čekali ni tren...
Post je objavljen 18.09.2005. u 00:01 sati.