U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrstenim vinom...
Umalo da me Potiski dilkosi konacno dotuku violinom...
Pesma bese o suncokretu... Do zla boga zalosna...
Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna...
"Kis naprafongo..." Lepi goropadni cvet...
Zbog kog se Sunce s neba spustilo na svet...
Da sazna sto u sene glavu okrene?
Da sazna kom se sveti, kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti?
Malo moje cudljivo... Pusti sta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obici svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici sto blista cuda se trista vide...
Tvoja je sreca samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je vec prica druga... To na moj racun ide...
Pipnes jedared slingu u becaruse...
Pa cela veka snevas divlje jagode...
Zbog nje se rime raspare i naruse...
I sve bi htele da se njoj prilagode...