Pogledam kroz prozor moga doma,
Vidim ostatke od rakije koma.
Livada je puna raznog cvijeća,
Eno neka ruža raste iz smeća.
Moj pejzaž
by: Davor Miličević
Štovani posjetitelji bloga ovoga. bacio sam se u književničke vode. pročitajte ovu divnu pjesmicu. stih po stih i uvidit ćete dubinu i smisao života i ostalih sranja. koji mi je...??? nek me neko udari (ulazi brat u sobu i lupi mi šamar)! ah. bolje je. ovaj post je bez slike. zašto? zato što kifla nema kičmu. nisam dugo piso pa eto. a znate razlog? ne? dobio sam maxADSL. jest da to više nije "IN" ali brajko ga nema pa eto. u međuvremenu sam počeo i zarađivat lovu! radim na ini (kod bose tamo znate). bio mi robi danas. teftiro je novu splavčicu na biciklotu. 40 kph. pičiš ti jaro. eto za 9 dana idemo na iskurziju. jedva se čeka. baj d vej: jel zna neko di mogu ukrast frisku lavandu na hvaru a da me neko ne ubije ili odvede na policiju ili da mi ne odsječe ruku ili nešto drugo nedaj bože?
još jednom pročitajte dubokomnost ove pjesmice i razmislite o životu. piis!
Post je objavljen 19.08.2005. u 22:45 sati.