Ljubim te u mislima, grijem hladan nos na tvom obrazu. Godi mi tvoja blizina, ruke oko struka i usne na mom vratu, godi mi toplina mekog pokrivača i čvrst zagrljaj onako kako samo ti možeš... nježno, zavodljivo, s leđa.
Ti si nešto posebno, da znaš. Obasipaš me s toliko ljubavi i topline mada mi često klecnu koljena pod teškim teretom suđenog mi karaktera, brišeš mi suze s lica onda kad bi bilo najlakše zalupiti vratima, draškaš mi osjetilo mirisa slatkom aromom čaja onda kad ležim bespomoćno utapajući gripu u šalici tople tekućine. Držiš me čvrsto za ruku dok šećemo gradom. Ljubiš me divlje i požudno onda kad te najviše želim...
Ponekad se iskreno, ali skroz tiho zapitam (da ne bi uznemirila one tamo gore što drže konce sudbine) čime sam te zaslužila.
Sad si tu i nije me strah reći da te volim. Uživam u svakom tvom pogledu, zapljusne me val topline nakon svakog tvog dodira. Volim okus tvog poljupca, miris kreveta, obris tvog lica pod mojim prstima.
Volim kad si uz mene jer onda doista ništa nije važno. Jedino što tada želim je da ti budeš sretan i da znaš da sam tu. Za tebe.
Unio si mnogo sreće i iskrenih osmijeha u moj život. Pokazao si mi da stvarno postoji reč koja vredi tek kad se oćuti, naučio si me biti boljom osobom.
Hvala ti što si tu... i što mi kažeš "ma volim te puno" onda kad to najvise želim čuti.
Ljubim te...
Post je objavljen 12.08.2005. u 01:24 sati.