Sin City
strip, ne film
S obzirom na nesumnjivi kvalitet Sin City serijala, nije ni cudo sto se Frank Miller tako dugo opirao hoivudu i njegovim ekranizacijama. Sta moze da bolje i efikasnije unisti roman/strip album/strip serijal od holivudske ekranizacije? Na svu srecu, zahvaljujuci upornosti Miller-a, film Sin City uspeo je da dosegne verovatno maksimalni kvalitet koji je uopste moguce postici u ekranizaciji stripa ili romana. A kako je to uspeo? Preslikavajuci kadar po kadar, oblacic po oblacic direktno na ekran. To nam vec dovoljno govori o stripu. A strip je ovde original, pocetak i bez obzira koliko vas film odusevio, moram da napomenem da je strip serijal ipak bolji.
Miller-ov crtez je savrsenstvo koje je tesko opisati. Nema hiperrealizma, koji postaje dosadan i naporan, ili jos goreg Marvel stila. Nema ni tipicne stilizacije. Miller-ov crtez sasvim se sastoji iz perfektno namestenih senki. Senke su ono sto nam sve govori o likovima i onome sto se u kadru desava. Senke nam vesto i profesionalno i gotovo savrseno predstavljaju kadar po kadar, ne naturajuci nam sliku direktno u lice nego nagovestavajuci ono sto predstavljaju. Millerovi kadrovi oslanjaju se na mastu citaoca, oslanjaju se na citaoce koji znaju da prepoznaju lepotu crteza kad je vide, oni su dovoljno savrseni da tacno znate sta je na njima, ali niposto ne vredjaju inteligenciju naturajuci bas svaki detalj dovoljno realisticno da i dvogodisnje dete odmah pogodi sta je na slici.
Zene Sin City-ja se, kao i sve ostalo, sastoje od senki, ali senki koje naglasavaju njihovu bujnu i bogatu, mozda i prebogatu lepotu. Muskarci su, u zavisnosti od karaktera zaista, ljigavi, ruzni i razbrockana opustena tela, gipki i misicavi ili ekstremno krupni i ubojiti. Zene su gotovo uvek ubojite. Romantika koja se SIn City-ju ne moze osporiti zacinjena je beskrajnim nasiljem i mracnom i pomalo beznadnom atmosferom grada Greha. Lica likova iako pojednstavljena koliko god je to uopste moguce, govore nam sve o njima. Mozda je tu Miller malo jednostran, gotovo da vizuelno mozete prepoznati ko je kakav, narocito kod muskih likova, ali ni to nije uvek pravilo.
Romantika i glamur 40-tih i 50-tih godina proslog veka, raskosne ubojite zene i nasilni ali nezni muskarci, kao i ljigavi i odurni zli muskarci, sve je to uredno popakovano i fantasticno popakovano u Sin City albume. Kome se svideo film, ne bi trebalo da propusti albume. Ovo je nesto sto bi svaki strip ljubitelj trebalo da procita. Ocena: 10!
Jedna recenica koju u epizodi Dame to Kill For, izgovara Marv, krupni nasilni, ali romanticni antiheroj, zastitnik zena, nacisto me oborila s nogu. Marv i Dwight okruzeni su prelepim ali opasnim zenama iz Starog grada (Old City) koje se spremaju da ih ubiju, a Marv tada sa preplasenim izrazom lica izgovara: "I don't fight girls!" iako je pre toga surovo pobio citavu armiju muskaraca. Sve nam to dovoljno govori o Marvu.
Post je objavljen 05.08.2005. u 09:54 sati.