Beskrajno plavetnilo se prosulo ispred nas. Grliš me dok miris mora golica nozdrve. Sunce se trijumfalno popelo iznad Listonske ulice. Svetiljke nestaju i bude se vinogradi. Obale Krfa su se pretvorile u zelene uvale.
Džinovske kornjače su samo odmahnule i pokazale oznaku Zakintosa.
Voda nam miluje tela dok plivamo kroz pećinu. Dočekuje nas grad iz hiljadu i jedne noći.
Ulicama koračaju ljudi u raznobojnim burnusima. Oni u narandžastim se smeše kao da znaju da mi je to omiljena boja. Ne pitaš gde smo, grliš me dok prolazimo pored piramida. Beduini na kamilama pevuše o Marakešu.
Žamor postaje jači. Trbušna plesačica igra Sirtaki dok žongler počinje svoj ples loptama. Sladak ukus sangrije budi žeđ.
Grliš me dok treperi ceo svet.
Žongler ispušta loptu i žamor prerasta u graju. Čuju se zvona Bogorodične crkve.
"Čuješ li kako zvoni?" govoriš.
Osmehujem se, pokušavajući da otkrijem gde je Ajfelov toranj.
"Kasniš..." zvona sve više podsećaju na zvuk budilnika.
Otvaram oči dok jesenja kiša nemilosrdno udara po letnjem danu prepunom obaveza.
Grliš me i pitaš: "Gde ćemo na odmor?"
Post je objavljen 12.07.2005. u 00:45 sati.