Internet je moj prijatelj. Uvijek ima najbolje odgovore za moje probleme. Kada me lupa kriza identiteta, dovoljno je ispuniti neki od njegovih testova i odgovori su tu. Kaže Internet da sam drvo, da sam sex freak, da sam depresivna, da sam društvena, da imam manjak B vitamina... On uvijek sve zna. Nedavno mi je Internet rekao da ću umrijeti 9. srpnja 2005. godine. I to ni manje ni više nego od srčanog udara. I tako ja sinoć pogledam na sat, skužim koji je datum i padne mi mrak na oči.
Jebemtimaterinternetsku, a još nisam ni postala poznata spisateljica, nisam dobila oscara za svoj nikada završeni film, ma ni dobar bend nisam nikad imala. A jebiga, sad je vec kasno... ne stigne se to u 24 sata - mislim si ja.
Skuhala sam si čaj, pustila pink floyde i čekala svoj srčani udar. Sjedila sam tako par sati, floydi su mi već počeli ići na živce, guzica mi je utrnula i cigarete izgorile. Pridigla sam se da barem promijenim muziku, a kad ono - sat pokazuje da je prošla ponoć. Glupi internet.
Post je objavljen 10.07.2005. u 00:08 sati.