Sve je pod kontrolom, valjda. Dugo jučer nikakve povratne informacije od sina nismo imali. Slali smo mu sms-ove i ja, i Zakoniti, i baka, a od njega gotovo ni slova. Samo je na jedan upit jel te boli? odgovorio JAKO i to je bilo sve do navečer. Stvarno smo se već bili zabrinuli. Pa dobro, ako ne može govorit, al prsti ga ne bole, ima kuna na računu, ima punjač, zašto nam ne odgovara. I tako, sjedimo moja sveki i ja u našem voćnjaku-dvorištu i čistimo višnje (na nos mi već izlaze, a da mi vidite tek nokte...) i dođe ona, pametna kakva već je, na genijalnu ideju. Napiši mu, kaže, ovakav sms:
Ako slučajno nema šaman karata više za kupit,što drugo želiš da ti donesemo. Javi brzo, dok se trgovine ne zatvore. Možeš i napisati kako si i jel te boli. Vole te tvoji...
I napišem ja. I pošaljem. I čekamo. Čamimo čekajući, čisteći višnje. I nema odgovora. E sad je već postalo opasno. Jer ak’ ga to nije moglo natjerati da nešto napiše, izgleda da mu je stvarno gadno...Nisam mogla izdržati, nazvala sam ga oko 20 sati. I počela: “ ti samo govori aha i aa...” Uglavnom, bilo mu je dosta loše, povraćao je 6 puta, i izgleda mi stvarno jadan. Nazvala je mama-kvočka poslije i odjel i popričala sa sestrom, upozorila je na njegovo stanje i zamolila da ga malo češće pogleda.
Jutros nas je nazvao prije pola 7. Pita kad ćemo doći. Bolje mu je. Noćas u 3 je dobio čepić protiv bolova. Mislim da je vrijedilo što sam pričala sa sestrom.
Hvala svima na dobrim željama, vibrama, i tome, što meni, nepoznatoj, virtualnoj dajete svoju podršku.
Ljubi vas mama-kvočka
Post je objavljen 06.07.2005. u 12:05 sati.