Marketing
Prekrašan dan...
E, danas dođem doma oko 1 i lijepo se spremim za krpe i upalim telku... Gledam reprizu nekog filma 
(nemam pojma kojeg više...) i oko 2 uleti stara u sobu – Daj ugasi to i odi spavat'... Ja onak – Dooobro... Vidiš nju za 3 minute – Jesam ti rekla da ugasiš ?! Ja onak – Narihtala sam da se sam ugasi, odi ti spavat'... Ona – Dobro. Svejedno ugasi. Laku noć !
6 ujutro – F*** !!! «Zrinjevac» 
is in da park... Neki lik s motorkom (nije Eminem... ah...) se fura na dizalici valjda 3-4 m od mog prozora pili vrhove drveća (sad mogu samo sanjat' da će mi radit' hlad za par godina)... Uglavnom, oni koji su bili kod mene znaju da mi je krevet u ravnini s prozorom i da imam velike prozore pa sam samo sa svom mogućom gracioznošću nakon cca. 3.5 sata spavanja spustila žaluzine (tamnoplave, ako vas zanima) iz očitih razloga... Naravno da nisam mogla spavat' više (zbog motorke) pa sam upalila telku ( u ne-znam-kakvom nadobudnom očekivanju da će se imat' kaj gledat')... Nije se imalo pa sam se pokrila jastukom po glavi, što je dovelo samo do toga da mi ponestane kisika... U polunesvjesnom stanju sam provela vrijeme do 10 sati kad je stara išla rutom dućan-plac-dućan jer ona jednostavno mora sve kupit' gdje njoj paše... A, dobro... Ručale smo tijesto sa sirom i šunkom (moj prijedlog, naravno)... E, oni iz «Zrinjevca» su se pokupili tek oko 13, a mi smo cijelo vrijeme slušale taj milozvučan pjev motorne pile, oh... Pretkraj sam ih već gađala košticama od nektarina, ali moja «preciznost»...no...jasno vam je... U 14:15 sam pitala staru je l' joj treba kaj pomoć spremit', ako ne, idem spavat'... Pogledala me onak' sa strane i uvidjevši svu bijedu moje spodobe rekla: - Ja te ne držim...- Laku noć, mama... 
- Zaspala sam u roku – odmah. Probudila se 2 sata kasnije, pada kiša (tooo - ne.) i nazvala neke ljude pa smo se dogovorili da bi u 17:30 išli u grad... Zašto ? Zato jer je frend iš'o kupit' tenisice. E, sad... Ne idem više nikad po kiši u grad. Definitivno. Prvo, tenisice su mi promočile odmah i morala sam nosit' kišobran, a to mi ide na živce... Nije kupio tenisice – nema broja. Frendica i ja odemo u neke dućane, dok on traži tenisice i on fino nazove – Ja sad idem sa starim u još neke dućane, sad će doć' po mene... – Ja onak – Dobro. Mi ćemo same doma. Izašle iz dućana – kiša prestala padat', idemo po sladoled, ne'a veze kaj mi je zima... Pričekamo 6-icu, naravno, budemo zgnječene pri ulasku... Sad, nevjerojatno je koliko brzo starci (ono, 65 – 80 godina) mogu trčat' kad vide slobodno mjesto u tramvaju... Uvijek me zaprepaste... Mislim, ono, brijem da bi i mene neka bakica prešišala... Dođem praktički do zgrade i mama mi pošalje poruku da joj odem u dućan... §%#:@*$ !!! Dođem do «Prehrane» - zatvoreno minutu prije... §%#:@*$ !!! A, odem do «Konzuma», dalje je, ali imam li izbora ? Ne ! Napokon, došla sam doma, malo zujala po stanu, gledala «Whoopi» i sad me zovu van... A meni se ne da ić'... Ružno je vrijeme... Možda odem kasnije...
p.s.: komentirajte, pogađajte i glasajte, ljudi... za moje dobro...
...poosa...
...pa-pa...
Post je objavljen 05.07.2005. u 21:45 sati.