Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/spuknuti

Marketing

bio, vidio, razočarao se.....


..na koncertu bijelog dugmeta. jako sam se razočarao, skoro do bola. nisam mogao na zagrebački dio turneje ali zato sam nabavio kartu za beogradski. razlika u cijeni karte nije bila presudna već sticaj okolnosti. visoka razina očekivanja lagano je splasnula već 2 sata prije koncerta. pri dolasku na meeting point vidio sam kolone i kolone kako gmižu uz autoput u pravcu hipodroma. potom smo čekali kolegu iz novog sada koji je usput poveo i svoju frendicu koja nije imala kartu i tu je bio već vrhunac sreće...
kalkuliranje, da li bolje odmah krenuti pješke ili taxijem - odlučili se za taxi jer je ona trebala kod nekog četvrtog lika uzeti kartu. prvo taksist neće voziti na banovo brdo jer nema šeme da se probije do tamo pa ga nagovaramo za varijantu kroz grad. pristaje, vozimo se relativno dobro, dolazimo na dedinje i odande se spuštamo pješke na hipodrom. lagana šetnjica nizbrdo, jedno usputno pišanje u parku (skoro svaki grm je bio zauzet) i dolazak na mjest gdje nas je čekal taj njezin lik sa kartom. odmah za dobrodošlicu je opsoval dve tri sočne i trekeljal nekaj o čekanju a mene je bolel racku jer ga ne poznam a i me boli ko je i kaj je.
ulazak na hipodrom, masa ljudi, nismo se mogli odlučiti gdje da se pozicioniramo sve dok nismo shvatili da ništ i ama baš ništ ne čujemo. krenemo prema napred, ova i njeh nekaj seru, ma ko vas i mi polako kroz rulju prema bini. sve dok jednog trenutka više nije bilo napred. tu se ukopali, slušaom onog jadnog tifu, nemre pjevat, izgubil je glas...pričamo ko da sjedimo za stolom, uopće ne treba dovikivati se. ali pizdarija nastaje kad počnje alen, rulja skače, diže se prašina (pijesak hipodroma) i uz vjetar koji puše u pravcu bine ne samo da slabo čujemo nego se i nagutavamo prašine.
nemamo kaj za pit, nismo hteli unositi jer je bilo zabranjeno (kao) i tu nastaje panika. da li ići po cugu ili ne, da li trpit....
frend vidi lika sa dve curke ispred nas i skuži kak imaju dve pive a uopće ne cugaju. lagano ih zamoli a ova mu još lakše da flašicu. bratski podjelimo, malo speremo grla trpimo dalje šumove sa pozornice...familija s dvoje klinaca pored nas pjeva tak da nam nije bed kaj ne čujemo bebeka...
lik ispred nas odlazi, cure se krenu upoznavat (mi papci boli nas kurac), njih dvije iz sarajeva, mi hrvati, pa malo ovo malo ono, jedna zubarka jedna trgovac...i eto ti kraj koncerta.
izlaz je bio gdje i ulaz, masa od 200.000 ljudi nahrupila, koma. peške do auta i doma....
jebo bregu, jebo dugme. jedino kaj valja bila je ta zubarka....

Post je objavljen 30.06.2005. u 13:20 sati.