Samu sebe ne kužim kako se mogu toliko isčuđivati iznova, i iznova, kako to vrijeme brzo leti-al kad fakat leprša prebrzo, negdje pored mene. Ja, takva kakva jesam, naravno zabrijana u neku svoju spiku, ni ne skužim di je odlepršalo. I tako sam sada opet začuđena i pitam se pa kaj sam ja radila ovaj semestar, di je ošo?!?! Gotova je i 4. godina faxa, još malo ispita i to je to, a di sam ja bila tih godinu dana da nisam primijetila da su odlepršali, dan za danom.. U svom paralelnom svemiru, eto di. Forsam sad tikvu, mučim i tlačim, pokušavajući napraviti neki vremenski slijed događaja unutar ta dva semestra, al samo kaos, kaos. Randomično mi uletavaju zgode i nezgode, kojih je fala Bogu bilo i previše, al nema reda, samo kaos.. trebalo bi mi opalit neku diferencijalnu zaštitu u glavu, sa vremenskim zatezanjem i filtrom, da lijepo odreagira selektivno i zgasi cijeli sistem kod ovakvog pritoka neusklađenih informacija. Sad bih trebala učiti ko manijak, i stvarno, al stvarno se trudim, al došla sam do system overloada. Pretpostavljam da me zbog tog i uhvatilo ovo praznilo u glavi u nastojanju da se sjetim kaj mi se izdešavalo zadnjih x mjeseci. Imam problem jer imam ograničeni kapacitet u glavi, i kad ju preforsiram sa kojekakvim zaštitama transformatora, generatora, pogonskim kartama i sličnime, brišu se najstariji pohranjeni podaci. I eto ti ga na, sad imam uzbudu i razbudu, al nemam sve ono uzbudljivo i razbudljivo kaj se zbilo…
5.1.1992.
Sanas sam se probudila oko 9 sati. Obukla sam se i otišla s ujom u šumu da vidimo je li ima leda. Nije ga bilo baš puno, bilo ga je samo u jednoj rupi. To je zato jer nije palo dosta kiša. Polako smo se vratili natrag. Baka je pripremala žgance. Najeli smo se. Dosta kasnije otišli smo se klizati. Klizala sam se do 12 sati a onda su došli koko, Mimi i Dada. Iza njih je bila i moja mama. Mama nije bila dugo. Došao je i moj tata pa nas je snimao s kamerom. Tata je bio ujina zamjena. S tatom smo bili negdje do 2. Otišli smo doma. Miljenko i ja smo radili neke gluposti za Papirusiju. Ubrzo je došlo i vrijeme ručka. Poslije ručka smo radili ne znam što. Koko, Darija, moji mama i tata otišli su doma. A ja i Miljenko smo ostali kod bake. Otišli smo u ujinu sobu i počeli raditi novac za Papirusiju. Radili smo ga barem jedan sat. Onda je počeo neki film i mi smo ga otišli gledati. Otišli smo spavati u 22.22.
Post je objavljen 17.06.2005. u 18:29 sati.