Premijer Ivo zvani Kanader
je vladao prilično sam.
Glasače je učio borbene pjesme,
Jure i Boban i šta ti ja znam.
A hrvatski puk je čekao Europu
i njezinu čarobnu moć,
da mu otplati kredit,
da mu posao nađe,
da HDZ proguta noć.
O kako glupih tipova ima,
baš nešto razmišljam:
njegov igrač, Branimir Glavaš,
s drugim je otišo.
O kako glupih tipova ima,
ovaj svijet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko
pametan postoji još.
No gospon Ivo je radio biznis
te subotom igrao tenis.
Od društva mu ost'o samo Milorad,
A narodu ostao penis.
Račan i Tomčić su prekupci bili,
majstori sred svoj špajze.
I stranke su vodili svoje
k'oda na štandu trže paradajze.
O kako glupih tipova ima,
baš nešto razmišljam:
naš majstor Ivo iz dana u dan,
sve više se gubio.
O kako glupih tipova ima
i zašto glas svoj daju baš njima,
sve više sumnjam da neko
pametan tu živi još.
Post je objavljen 14.06.2005. u 23:46 sati.