Dobio sam pismo od anonimne citateljke jos pre neki dan... nisam imao vremena da nesto vise pisem jer sam ove nedeje bio u frci (bukvalno od 9 ujutru do 23h svaki dan u gradu po ovoj hladnoci), krenula su predavanja, imao sam neki rad da zavrsim (mozda cu u martu ici na Kopaonik na neki simpozijum hoce fax da me salje) i tako... Milion obaveza i malo vremena pa cu spavati kad odem u penziju:)
pozdrav svima (evo dole pisma)
Marko, znas ono o preljubi sto si pisao negde u decembru. Skoro sam to
procitala ponovo I moram ti reci da se ne slazem sa tobom. “Kako nesto sto
se cini iz ljubavi moze da bude greh?“ Pa bas zato sto se cini iz nedostatka
ljubavi. Jer kad ima ljubavi prave, duboke, iskrene onda nema preljube.
Nemas zelju za tim. Kada te ta osoba zaista dopunjuje, ne treba ti ni jedna
druga. I bas zato sto se preljuba cini kada nam ponestaje ljubavi, bas zato
je greh, zato sto nas jos vise udalji nje. U poverenje ubacuje ljubomoru, u
iskrenost lazi, u zadovoljstvo nemirnu savest, a u dusu nesrecu umesto
radosti. Nista dobro ne donosi, osim trenutnog zadovoljstva, a priznaces da
to u hriscanstvu i nije bas vrlina. Zato je stavljena na sedmo mesto izmedju
ubistva I kradje. Ne zbog toga sto ce onu drugu osobu povrediti (ona moze I
da ne sazna), vec bas zato sto nas same unesreci I sprecava nas da iskreno
volimo. Kradja je manje losa od toga jer je samo materijalna.
Moze se desiti i da se zaljubis u drugu osobu, a da ne prevaris fizicki, i
ja sam ranije mislila da je to gore nego stvarno prevariti. Ali sam shvatila
da nije. Jer ako se zaljubis to opet radi srce i tvoj mozak nema nista sa
tim, jeste lose ali ne radis to namerno. A ako prevaris bez zaljubljenosti
to radis namerno da bi zadovoljio svoje najnize strasti. A to tako jako
povredjuje ljubav...
Post je objavljen 11.02.2005. u 13:01 sati.