17.10.2004.
Bila sam danas u berbi kestena sa mamom i tatom. Naravno ja sam vozila do jedne prekrasne šume (skužila sam da me stari čini nervoznom pa da puno lošije vozim kad sam s njim u autu). Kako je krasno bilo šljapkati po blatu u prastarim čizmama, čuti granje kako pucketa pod mojim nogama pri svakom koraku. Gledala sam stalno u pod kako se ne bih poskliznula i upala u neku lokvu, a kada bi stala pogled bi uputila prema velikim krošnjama. Suce je plesalo oko lišća, vjetar svirao na granama, a mene je ta slika bacila u stanje savršenog mira, daleko od zvukova auta, tramvaja, televizije i kompa. Savršeno!!!
Obilazili smo oko drveća kestena ali niti jednog nismo našli. Olupine su prazne ležale na mokrom otpalom lišću. Netko je prije nas sustavno pobrao sve, doslovno sve kestene, nije ništa ostavio nama. Baš je bezobrazan taj netko. Išli smo sve dublje u šumu, ali kod svakog drveta ista priča. Nakon dugog hoda naišli smo na jedno kestenovo drvo oko kojeg su bile razbacane prazne pikave olupine, ali Gospon Bezobrazni se već valjda toliko nabrao da je ostavio nešto kestena. Nabrali smo jednu vrećicu što velikih što malih, dosta za par tura naslade.
Sada jedva čekam kad će moj tajo speći te kestene, pa da se svi sjednemo oko stola i zmažemo prstiće ljušteći ih. Ne volim ih kuhane samo pečene, onako mirisne i vruće, njam…
- 18:26 - Komentari (3) - Isprintaj - #
• ja isto volim samo pečene mljac, zapravo volim i kesten pire iz vinceka hm njam (unspeakable 17.10.2004. 20:16)
• kesteni...šuma...jesen....awww w =)) (elbereth 19.10.2004. 12:42)
• da neki ljudi djeluju na nas da smo nervozniji u nekim situacijama:( (zagyrun 20.10.2004. 12:45)
Post je objavljen 05.02.2005. u 00:19 sati.