10.07.2004.
Sjedim umorna i sama u svojoj pospremljenoj sobi koja miriše na sredstva za čišćenje. Ne nisam je ja pospremila, moja draga mama je napravila generalku dok sam ja bila na Sljemenu. To joj je valjda najdraže, nešto pospremiti u mojoj sobi, porazmjestiti moje stvari, jer zna koliko me to izbaci iz takta. Jer to je moja soba koju ona stvarno ne mora pospremati, nakon njenog uragana po njoj nemrem ništa naći (pobaca mi pol stvari koje mi trebaju u smeće pa ja onda kopam po njemu). Zapravo mislim da joj je došla žuta minuta, znate danas joj je rođendan, neću reći koji ali broj je malo veći, pa je očito malo nervozna i živčana jer stari. Da li se ona boji starenja? Nikada nismo imale takav odnos da bi mi se pojadala, bile smo kao majka i dijete, moje probleme su rješavali prijatelji i sestrične, možda baš zato jer joj se, nakon njenog ismijavanja mojih problema, više nisam povjeravala. Sada znam da su moji ti problemi u tinjeđerskom razdoblju bili smiješni ali opet za mene su bili najvažniji, najozbiljniji, najgori, a ona se smijala i govorila kako su to gluposti. I od onda je ostao takav odnos, smalltalk, teme se svode na faks, televiziju, i ono kućne spike. Ponekad mi se zaleti da joj ispričam kaj me muči, ali i onda nailazim na klimanje glavom i riječi kaj ja tu mogu (nikada mi nije dala savjet). I tako ona i ja prolazimo kroz život kao dva stranca, kao majka i njeno dijete, i volimo se premda ne poznajemo jedna drugu.
Kada sam već počela pisati o obitelji (iako je moja namjera bila opisati pješačenje na Sljeme, zanijela me ova tema), nastavit ću sa mojim tatom. Isti smo karakterno, živčenjaci, glasnogovornici, perfekcionisti, dok duboko u sebi skrivamo romantičnu nježnu dušu. I svađamo se, stalno, on non-stop prigovara, ja se derem; i to je postala rutina, kada je mir među nama ostali ukućani se bune kako je pretiho. Nitko ne smije stati između nas jer će nastradati, on i ja se kužimo od malena se svađamo, ne uzimamo to k srcu, i ako dođe do extra-svađe i ja imam namjeru ne pričati sa njim to me pusti za cirka 10 minuta. Šta da kažem, ja sam tatina kćer i volim ga, iako ponekad mislim da ga mrzim iz dna duše.
Braco moj, stariji od mene četiri godine, je super. Prije nekoliko godina smo se prestali svađati, kad je on skužio da ja više nisam dijete. Inače on mi je sredio kompjuter, pokupovao pol stvari za njega i sada sređuje ono kaj ja nehotično sj… na njemu. Naši se razgovori svode na kompjuter, filmove, teorije o vanzemaljcima, prijateljima, izlascima i to, ne osjećam se ugodno pričati s njim o onome što mi leži na duši samo da me ne vidi kako sam zapravo krhka i osjećajna.
Moja bakutanerica je luda ko šlapa, kako već ima prek 8 banki naporna je ko sam vrag, i trenutno je u fazi izigravanja žrtve. Jednom me prilikom gađala s loncima po dvorištu. Sve čuje (kad netko priča na telefon), sve vidi, sve zna, a laže kud stigne, mislim zaboravi se pa veli da nije nekaj napravila, a je (il imamo duhove u kući). Meni trača mog oca, i buraza, svaki tjedan se mijenjamo on i ja na položaju njenog trenutnog najdražeg unuka. Ko mala smo ona i ja pičile po mom gradići, išle na kremšnite, i čagale u kuhinji, ona me odgojila (mama je radila), a sada gledamo zajedno tu i tamo televiziju (veli mi da najviše voli gledat sa mnom televiziju).
A zadnja članica moje obitelji je jedna starija dama od nekih 14 godina, moja mica maca Pepa. Prvi dan kad smo je dobili mi se popišala na krevet, a nositi je ne može nitko osim mog buraza jer nas sve izgrebe i izgrize. Ona je prava nezavisna mačka, pametna ali svojeglava. Zadnjih godina je u fazi maženja (do određene granice), zna da prek zime ima mjesto u mom krevetu dok ja učim, a i posebnu fotelju u dnevnoj sobi da može s nama gledati televiziju.
Eto to je moja mala obitelj koju jako volim iako sam ponekad bezobrazna prema njima.
- 19:33 - Komentari (4) - Isprintaj - #
• ah ja sam često bezobrazna prema svojima :( al i oni nisu uvijek predobri prema meni. (unspeakable 10.07.2004. 19:45)
• Obitelj je najveće blago. Zbog velikih razlika u godinama ponekad nastaju trzavice ali se to uvijek dobro završi. Uzajamno poštovanje je recept za skladnu obitelj. (mnozitelj 10.07.2004. 20:08)
• tak je u svačijoj obitelji. barem onoj funkcionalnoj:-) osobno smatram da su obitelji čiji članovi se nikad ne svađaju, nego sve gutaju i održavaju vanjštinu urednom i krasnom - totalno disfunkcionalne. samo obični foleri više drže do forme, no do sadržaja. tak da se još možemo smatrati normalnima :-) btw, i meni je bilo baš o.k. danas. javi kad hoćeš ponoviti! :-) (tiniwiel 10.07.2004. 21:33)
• sad imam filing ko da sam ti zavirila kroz prozor kuće. mene je uvijek opcinjavala ideja obitelji u kojoj se mozes i izderat i isplakat i nasmijat... i opet je sve ok. tvoja mejbi nije savrsena ali je ipak poprilicno funkcionalna. trust me;-P ajde mi pokloni brata;-)) tako je bezvezno biti jedinica... (colorblind 18.07.2004. 17:37)
Post je objavljen 04.02.2005. u 23:29 sati.