Evo i nastavka mojih blagdanskih dozivljaja. E, dan-dva nakon Bozica mama se totalno prehladila i najprije ostala bez glasa. Kad joj se vratio glas, hriptala je da je bilo grdo za slusat, a zatim su joj sinusi organizirali seljacku bunu i napravili rsum. To i ne bi bilo bitno za spomenuti, da doticni zdravstveni problemi nisu bili razlogom njezinog boravka u kuci koji je trajao nesto vise od tjedan dana, za vrijeme kojih su me baka i deda setali najmanje jednom dnevno, a u medjuvremenu se jako, jako puno igrali sa mnom. Nije da mi je drago kaj se mama razbolila, ali nemrem ni reci da mi je pretjerano krivo, jer mi se s bakom i dedom bilo super.
I tako je dosla Stara godina. Svi su se nekaj uzmuvali, osim mojih roditelja, koji su na pitanja "di cete slavit" uglavnom ravnodusno odgovarali "kod kuce". Ne samo kaj je mama jos uvijek bolesna, nego je izjavila da joj ne pada na pamet docekati moju prvu novu godinu negdje gdje ja necu biti s njom. Ne znam kako vama, ali meni je to bas lijepo.
Na Staru godinu sam se okupala, najela i zaspala kao i svaku drugu vecer i probudila se cila i odmorna iduci dan i iduce godine. Fora zvuci, kaj ne? Mama i tata vele da se puno pucalo, a cak su isli gledati vatromete s balkona, a ja sam sve to prespavala. Nema veze, bit ce jos vatrometa.
Na samu Novu godinu smo opet svi zajedno rucali, ali ovaj put kod drugih bake i dede. Kad sam vas vec izvijestila o tome kaj sam imala na sebi na Bozic, red je da se pohvalim i sa svojom novogodisnjom toaletom. Dakle, imala sam bijele carapice s isto bijelim srcekima, bijelu majicu, plavo-zelenu kariranu haljinicu bez rukava, isto takve gacice i beige antilip cipelice na vezanje. Glupo je da glumim skromnost i bolje da jasno i glasno kazem da sam bila jako zgodna. Ma, ja sam vam uvijek zgodna, ali za taj rucak sam bila posebno sredjena. Svi su mi davali komplimente.
Mama je za koji dan vec bila skoro pa zdrava, pa smo se poceli druziti s ljudima i setati gradom. Najglavnije od svega je da sam bila kod tete pedijatrice, koja je bila jako zadovoljna mojim mjerama i svim drugim. Dala mi je i pikicu u guzu, ali ja sam velika cura i nisam rekla ni a. Samo male bebe placu kad dobiju pikicu. Zakazala je iduci pregled nakon mog prvog rodjendana.
Kod kuce smo imali par gostiju, par puta smo mi isli u goste, a par puta smo isli u grad i sjedili u kaficima. Bas mi je to fora, iako mi je ljepse setati se po vani. Zapravo, kad bolje razmislim, sve volim, glavno da sam s mamom i tatom.
Pred kraj boravka u Zagrebu je bio jos jedan blagdan koji se zove Sveta tri kralja. On ne bi bio spomena vrijedan, da bas na taj dan meni nije izrastao moj SESTI zubic. Kao sto vidite, napisala sam ga velikim slovima jer sam neopisivo ponosna. Mama veli da nema svaka beba koja je prosla osmi mjesec sest zubica. Dva su mi dolje u sredini i od svih koje imam najbolje se vide, a druga cetiri su mi gore. Jedva cekam da skroz narastu, iako su mi i ovako fora. Skroz sam si glavna. Evo da vam i smajlicem pokazem kako nosom param nebo.
Nasi su praznici trajali nesto vise od dva tjedna, ali meni je i to bilo prekratko i dan povratka kuci se neumoljivo priblizio. I tako, pozdravili smo se s bakom i dedom, sjeli u auto i krenuli. Na cesti je bila grozna guzva, ali smo ipak relativno brzo vozili sve dok nismo dosli do neke dugacke kolone i cudnih malih kucica iza kojih se nastavljala losa i uska cesta pretrpana autima. Mama veli da se to zove Slovenija.
Na srecu, ta Slovenija je jako, jako mala pa smo ju cak i u guzvi dosta brzo prosli. Dalje je put isao super i do veceri smo bili doma. Kad smo stigli, ja sam bila u dobroj formi i odlicno raspolozena, pa su mama i tata odlucili da cemo sjesti na veceru u restac preko puta nase kuce. Tako je i bilo. Oni su se fino napapali, ja sam se igrala svojim mobitelom (aha, imam svoj mobitel: zeleni je, svira i krekece kao zaba) i bilo je jako lijepo. Na kraju smo otisli kuci, ja sam se okupala, najela i zaspala. I tako su zavrsili nasi bozicni i novogodisnji blagdani.
Post je objavljen 14.01.2005. u 22:41 sati.