đungla na asfaltu

Svašta i ništa

Evo me nakon dugo vrimena i prije svega se moram ispricat zbog svoje lijenosti jer se ne mogu pohvalit da sam bila prezaposlena ili nešto slicno tome. Nije mi se previše toga izdogađalo za svo ovo vrijeme, ali ima par novosti. Pala sam nekoliko ispita što nije ništa novo al uvik me iznova dirne duboko u srce. Najveca novost je da mi je tata završio u bolnici zbog srcanog infarkta ali fala bogu sve je dobro završilo, napravili su par zahvata i razbili ugruške koji su uzrokovali infarkt tako da je sad sve na njemu- mora smršavit, skinut masnocu iz krvi, prestat pušit -ukratko živit zdravim životom !
Mala Karla -moje kumce je više nego dobro, super napreduje, sad ima 3 mjeseca i dosta se izdužila tako da je sad mogu držat bez ikakvog straha. A da je cujete samo kako se smije -pokušat cu to snimit i prenit na blog ,al otom potom
Nego zapravo sam htjela pričat o rodbini. Zafrkana je to sorta ljudi, nije lako s njima a ne možete bez njih. Ponekad vas rasplacu a ponekad vas nasmiju. Na primjer mene su danas rasplakali .
Ako nešto mrzim to je kopanje po tuđim stvarima i narušavanje privatnosti bilo koje osobe. Mrzim kad neko ulazi u moju sobu i kopa po ormarima i ladicama -nebi to nikad napravila nikome al eto meni to rade .Al dobro znam da ima i gorih stvari tako da cu preživit
Eto toliko za sada i obecavam -od danas post ide svaki dan !